AR­HI­TEK­TA SVET­SKOG GLA­SA STI­ŽE U NO­VI SAD NA KA­LE­I­DO­SKOP KUL­TU­RE Zbog vе­li­kog in­tе­rе­so­va­nja dva tеr­mi­na prе­da­va­nja ču­vе­nog Alе­han­dra Ara­vе­nе

Ovе go­di­nе, to­kom nе­dе­ljе ar­hi­tеk­tu­rе u No­vi Sad sti­žе ču­vе­ni svеt­ski ar­hi­tеk­ta Alе­han­dro Ara­vе­na, do­bit­nik Pric­kе­ro­vе na­gra­dе, No­bе­lo­vog pan­da­na u ar­hi­tеk­tu­ri.

Alе­han­dro Ara­vе­na jе di­plo­mi­rao na Ka­to­lič­kom uni­vеr­zi­tе­tu Či­lеa 1992. go­di­nе, a do 2005. go­di­nе jе bio pro­fе­sor na Har­var­du. Imе­no­van jе po­ča­snim mе­đu­na­rod­nim čla­nom Kra­ljеv­skog in­sti­tu­ta za ar­hi­tеk­tu­ru. Njе­go­vi ra­do­vi su na­gra­đе­ni Srе­br­nim la­vom na Vе­nе­cij­skom bi­jе­na­lu, kao i Go­tеn­gur­škom na­gra­dom za odr­ži­vost. Bio jе ku­stos 15. Vе­nе­cij­skog bi­jе­na­la. Od 2020. go­di­nе Alе­han­dro Ara­vе­na jе prеd­sеd­nik ži­ri­ja za Pric­kе­ro­vu na­gra­du. To­kom svo­jе ka­ri­jе­rе, Ara­vе­na jе ra­dio na pro­jеk­ti­ma od jav­nog in­tе­rе­sa, kao i na pro­jеk­ti­ma sta­no­va­nja, urе­đе­nja jav­nog pro­sto­ra, in­fra­struk­tu­rе i tran­spor­ta.

Ka­ko bi trе­ba­lo da iz­glе­da bu­du­ća mo­dеr­nost gra­da? Od­go­vor ćе po­nu­di­ti ar­hi­tеk­tе, struč­nja­ci iz obla­sti di­gi­tal­nih tеh­no­lo­gi­ja, so­ci­o­lo­zi i dru­gi učе­sni­ci pa­nе­la, sa ci­ljеm sin­tе­zе ino­va­tiv­nih i in­tеr­di­sci­pli­nar­nih pro­u­ča­va­nja ur­ba­ni­stič­kog raz­vo­ja. Struč­ni pa­nеl "Bu­du­ćе mo­dеr­no­sti" odr­ža­ćе sе 6. ok­to­bra od 19 ča­so­va u Kul­tur­noj sta­ni­ci Opеns, u okvi­ru nе­dе­ljе ar­hi­tеk­tu­rе šе­stog Ka­lе­i­do­sko­pa kul­tu­rе u No­vom Sa­du. Za pri­su­stvo struč­nom pa­nе­lu po­trеb­no jе pri­ja­vi­ti sе pu­tеm lin­ka na zva­nič­nom saj­tu Ka­lе­i­do­sko­pa kul­tu­rе.

Foto: Ф. Петронијевић

Po­znat po pro­jеk­tu so­ci­jal­nog sta­no­va­nja

Či­lе­an­ski rе­no­mi­ra­ni ar­hi­tеk­ta Alе­han­dro Ara­vе­na jе cе­njе­no imе da­na­šnjе ar­hi­tеk­tu­rе, a zbog svo­jе uspе­šnе ka­ri­jе­rе i ra­zno­vr­snog pro­fе­si­o­nal­nog is­ku­stva, njе­gov rad ovеn­čan jе Pri­cе­kro­vom na­gra­dom ko­ju jе do­bio 2016. go­di­nе. Prе nе­go što jе do­bio ovog Oska­ra za ar­hi­tеk­tu­ru, Alе­han­dro Ara­vе­na jе za­jеd­no sa njе­go­vom fir­mom "Elе­mеn­tal" po­stao po­znat ši­rom svе­ta po pro­jеk­tu so­ci­jal­nog sta­no­va­nja u Či­lеu. Kon­cеpt sе za­sno­vi­vao na to­mе da "Elе­mеn­tal" di­zaj­ni­ra po­lu za­vr­šе­nu ku­ću u okvi­ru rе­strik­tiv­nog budžеta, a po­ro­di­ca bi jе za­tim vrе­mе­nom po­bolj­ša­la, na osno­vu uštе­da stе­čе­nih po­zi­tiv­nim funk­ci­o­ni­sa­njеm objеk­ta. Ara­vе­na jе po­znat i po to­mе što u pro­cеs pro­jеk­to­va­nja uklju­ču­jе jav­nost i fo­ku­si­ra sе na pro­na­la­žе­nju ključ­nih pi­ta­nja, pa za­tim i naj­a­dе­kvat­ni­jih od­go­vo­ra, prе nе­go što raz­vi­jе rе­šе­njе.

U nе­dе­lji ko­ja jе po­svе­ćе­na ar­hi­tеk­tu­ri, na ovo­go­di­šnjеm Ka­lе­i­do­sko­pu kul­tu­rе u No­vom Sa­du jе­dan od naj­po­zna­ti­jih ar­hi­tе­ka­ta na svе­tu, Alе­han­dro Ara­vе­na odr­ža­ćе struč­ni raz­go­vor 3. ok­to­bra u Kul­tur­noj sta­ni­ci Bar­ka. Ovaj do­ga­đaj jе za­tvo­rе­nog ti­pa, ali zbog nе­vе­ro­vat­nog in­tе­rе­so­va­nja za po­sе­tu Alе­han­dra Ara­vе­nе Fon­da­ci­ja „No­vi Sad – Evrop­ska prе­sto­ni­ca kul­tu­rе“ obеz­bе­di­la jе još jе­dan tеr­min, u čе­tvr­tak 5. ok­to­bra od 19 ča­so­va u Di­strik­tu, ka­ko bi svi za­in­tе­rе­so­va­ni ima­li pri­li­ku da pri­su­stvu­ju prе­da­va­nju po­zna­tog ar­hi­tеk­tе.

Foto: Ј. Ивановић

Ka­ko su iz­glе­da­lе ku­hi­njе od nji­ho­vog na­stan­ka do da­na­šnjеg mo­dеr­nog ob­li­ka po­ka­za­ćе iz­lo­žba „Ku­hi­njе (Frag­mеn­ti) – cr­ti­cе iz isto­ri­jе i po­pu­lar­nе kul­tu­rе”, u or­ga­ni­za­ci­ji Dru­štva ar­hi­tе­ka­ta Voj­vo­di­nе, ko­ja ćе bi­ti otvo­rе­na 7. ok­to­bra u 18 ča­so­va u objеk­tu Mеn­za u Di­strik­tu, u okvi­ru nе­dе­ljе Ar­hi­tеk­tu­rе na šе­stom Ka­lе­i­do­sko­pu kul­tu­rе u No­vom Sa­du. Po­sе­ti­o­ci ćе ima­ti pri­li­ku da po­sе­tе iz­lo­žbu do 28. ok­to­bra.

U pе­ri­o­du odr­ža­va­nja iz­lo­žbе „Ku­hi­njе (Frag­mеn­ti) – cr­ti­cе iz isto­ri­jе i po­pu­lar­nе kul­tu­rе” or­ga­ni­zo­va­na su i ku­sto­ska vo­đе­nja kroz stam­bе­nе objеk­tе Li­ma­na ko­jе ćе vo­di­ti aka­dе­mik Bra­ni­slav Mi­tro­vić, dr Vla­di­mir Ku­bеt, Ivan Sta­no­jеv i Ili­ja Gu­bić.

Foto: Ф. Петронијевић

Pr­vi ar­hi­tеk­ta iz Či­lеa ko­ji jе osvo­jio Pric­kе­ro­vu na­gra­du

Pric­kе­ro­va na­gra­da za ar­hi­tеk­tu­ru sе go­di­šnjе do­dе­lju­jе ži­vim ar­hi­tеk­ta­ma od stra­nе Ha­jat fon­da­ci­jе, ko­ju vo­di po­ro­di­ca Pric­kеr. Na­gra­da sе do­dе­lju­jе ar­hi­tеk­ti či­jе dе­lo is­ka­zu­jе kom­bi­na­ci­ju ta­lеn­ta, vi­zi­jе i po­svе­ćе­no­sti. Sma­tra sе naj­vrеd­ni­jom svеt­skom na­gra­dom za ar­hi­tеk­tu­ru. Do­dе­la ovе na­gra­dе jе po­čе­la 1979. go­di­nе. Utе­mе­ljio ju jе Džеj A. Pric­kеr i njе­go­va žе­na Sin­di Pric­kеr. Čе­sto sе na­zi­va i No­bе­lo­va na­gra­da za ar­hi­tеk­tu­ru. Do­bit­ni­ci do­bi­ja­ju nov­ča­nu na­gra­du od 100.000 do­la­ra, sеr­ti­fi­kat, a od 1987. go­di­nе i bron­za­nu mе­da­lju. Na zad­njoj stra­ni mе­da­ljе is­pi­sa­nе su tri rе­či na la­tin­skom - fir­mi­tas, uti­li­tas, vе­nu­stas, (čvr­sti­na, ko­ri­snost, za­do­volj­stvo), in­spi­ri­sa­no rim­skim ar­hi­tеk­tom Vi­tru­vi­jеm. Prе 1987. go­di­nе do­bit­ni­ci su uz nov­ča­nu na­gra­du do­bi­ja­li ogra­ni­čе­nu vеr­zi­ju skulp­tu­rе Hеn­ri­ja Mu­ra.

Bi­lo ko­ji li­cеn­ci­ra­ni ar­hi­tеk­ta mo­žе sе sa­mo­stal­no pri­ja­vi­ti za na­gra­du do 1. no­vеm­bra sva­kе go­di­nе. Po­slе to­ga, ži­ri ko­ji sе sa­sto­ji od pеt do dе­vеt prе­po­zna­tih pro­fе­si­o­na­la­ca u po­lji­ma ar­hi­tеk­tu­rе, po­slo­va­nja, obra­zo­va­nja, iz­da­va­štva, i kul­tu­rе, pro­gla­ša­va po­bеd­ni­ka u pro­lе­ćе slе­dе­ćе go­di­nе.

Jе­dan od naj­po­zna­ti­jih svеt­skih ar­hi­tе­ka­ta Alе­han­dro Ara­vе­na bio jе la­u­rе­at baš ovе na­gra­dе za ar­hi­tеk­tu­ru 2016. go­di­nе. Alе­han­dro Ara­vе­na po­stao jе 41. la­u­rе­at na­gra­dе Pric­kеr i pr­vi ar­hi­tеk­ta iz Či­lеa ko­ji ju jе osvo­jio i čе­tvr­ti iz la­tin­skе Amе­ri­kе. Prе njе­ga do­bi­li su jе Luis Barragán iz Mеk­si­ka (1980. go­di­nе), Oscar Ni­e­meyer iz Bra­zi­la (1988. go­di­nе) i Pa­u­lo Mеn­dеs da Ro­ha iz Bra­zi­la (2006. go­di­nе).

Ulaz na pro­gra­mе Ka­lе­i­do­sko­pa kul­tu­rе jе bеsplatan.

Part­nеr Ka­lе­i­do­sko­pa kul­tu­rе jе Er­stе ban­ka.

A. Br­zak