okoTVoko: Ne znam šta su letnje šeme
Pevala je Zana Nimani u neka davna vremena, a ova rečenica, bar kad je TV program u pitanju, komotno se može primeniti i na slučaj domaćih televizija, i onih s nacionalnom i onih s regionalnom i lokalnom dozvolom.
Naravno, vreme je godišnjih odmora, kad nekako svi shvatimo da u firmama rade ljudi sa nekoliko hiljada slobodnih dana, kao i da se one pare iz čuvenih madraca nikako nisu istrošile. Elem, većina građana Srbije, uključujući i medijske radnike, na starom je ili novom godišnjem odmoru, najčešće na moru ili planini, pa nam je program koji nude tanak kao njihovi džepovi kad se s odmora vrate.
Od repriza, naravno, ne može da se živi. Sve se reprizira: od tok šou programa, jutarnjeg programa koji se još jednom emituje uveče, noćnog koji reprizu ima prepodne, filmova, serija, reklama, sportskih događaja, muzičkih emisija, neke televizije repriziraju i vesti, priloge, specijalne emisije i crtane filmove. I serije, jesam li zaboravila serije? Naravno da nisam: svake godine povećava se broj serija koje gledamo iznova i iznova i iznova, a kako naše televizije sad gledaocima nude i pakete programa sa specijalizovanim kanalima, „omiljeni“ program možete gledati u svako doba dana i noći, čak i ako niste pretplatnik nekog od kablovskih distributivnih sistema koji nude odloženo gledanje programa – u slučaju da ste propustili da naučite baš sve dijaloge iz „Boljeg života“.
O tome koliko repriziranje (zlo)upotrebljavaju komercijalne televizije ne vredi više ni pričati. Čak i televizije koje se oslanjaju na rijaliti program ne libe se da svakodnevno ponavljaju „najzanimljivije delove“, mešajući noćne sa dnevnim snimcima, ponavljajući specijalizovane emisije i kršeći usput par zakončića, ali nećemo o tome sad. Repriziranje čeka i ljubitelje i verne gledaoce nedavno završene „Zadruge“, pošto je poznato da se vlasnik TV Pink Željko Mitrović obilato oslanja na Nilsenove i druge procene gledanosti i udela u emitovanom programu, te će koristiti razne vrste medijske prašine kojima je, između ostalog i zbog „Zadruge“, zasipan poslednjih dana. No, i to nam je poznato iz ranijih godina i više ne čudi ni predškolce, a kamoli REM-ovce, ali nećemo o tome sad.
I dok nam je kod komercijalnih televizija poznat sistem ceđenja suve rijaliti drenovine i repriziranja svega što je makar na trenutak zainteresovalo malo više publike, pitanje je koliko se u sušnom letnjem periodu javni servisi Srbije i Vojvodine oslanjaju na reprizni program.
A prema izveštajima koje su podneli, da nije repriza, ne bi svita bilo, da ostanemo u morskim tonovima. Tako najjači program Radio televizije Srbije – RTS 1, reprizira čak 36,25 posto svog programa, dok je RTS 2 nešto jači – satnicu ovog programa u procentu od 36,63 čine reprize. Ovim činjenicama treba dodati i onu da je reč o godišnjem proseku i da je taj procenat sigurno veći usred letnje pauze, kad nema ni skupštinskog originala. RTS, doduše, donekle vadi sportski program i „Šarenica“ kojom Slobodan Šarenac obilazi gradove Srbije, ali svi napori padnu u vodu kad osam stotina pedeset i sedmi put moramo da gledamo da li će se Boba privesti pameti, a Violeta konačno udati. Hoće i hoće, da vam skratim muke. Hajd sad, na plažu.
Ivana Radoičić