Vujović: Povеćanjе plata i pеnzija bićе značajno, krajеm oktobra

Politika jačanja dinara koja je dala ključni doprinos „obaranju“ koeficijenta zaduženosti je i loša i opasna, bez obzira što je MMF hvali, ili još bolje, pogotovo kada je MMF hvali. Ona je opasna jer jačanje dinara ne počiva na zdravim osnovama. Dinar jača u trenutku kada je privredni rast stagnantan, kada je deficit trgovinskog bilansa povećan za oko 22 procenta u odnosu na prošlu godinu, a deficit tekućeg bilansa čak za 48 procenata. Da li će Srbija upasti u novu finansijsku krizu ne zavisi od odnosa duga i statističkog konstrukta zvanog BDP, već pre svega od stanja tekućeg bilansa, dinamike priliva i odliva deviza, kao i od poverenja deviznih štediša u sistem.

Drugo, podaci o zaduženosti su i plod nepouzdanih projekcija i statističkih nagađanja, pa je besmisleno mesečno obaveštavati javnost o tako proizvoljnim ciframa, ili ih, tobože egzaktno, iskazivati čak na prvoj decimali. Pri tome, ogromnoj većini građana te cifre ne govore apsolutno ništa.

Poslednje procene realnog rasta srpske ekonomije su sumorne, podaci za prvo polugodište govore da stopa rasta jedva prelazi jedan procenat. Po tome je Srbija, bar za sada, na evropskom dnu. Ako bi i došlo do značajnog ubrzanja rasta u drugoj polovini godine, stopa rasta za 2017. bi mogla biti tek oko tri procenta. Kako onda pomiriti ovako različite cifre (očekivanog) privrednog rasta? Kako u ekonomiji koja trenutno stagnira, gde ne dolazi do velikog pada nominalnog duga, koeficijent zaduženosti tako drastično pada?

Tajna je u načinu obračuna BDP-a u evrima. Statistika pokušava da pogodi koliko je u jednoj godini proizvedeno i realizovano roba i usluga na teritoriji Srbije, po tržišnim cenama. Taj dinarski zbir (nominalni BDP) deli se prosečnim kursom evra čime se dobija BDP u evrima. Što dinar više jača, to je BDP u evrima veći. Upravo je takvo jačanja dinara i dovelo do apsurdne stope rasta BDP-a u evrima, i posledično, do pada koeficijenta zaduženosti. (I skorašnji pad dolara u odnosu na evro je dodatno pomogao padu koeficijenta zaduženosti budući da je oko 32 procenta javnog duga u dolarima.)

Lošu situaciju može popraviti samo visok privredni rast, a ne statistička i/ili kursna ekvilibristika. Neukusna i agresivna propaganda tu ne može pomoći. Sve je to već viđeno i skupo, preskupo je plaćeno.

Kad ce izaci zakon da je poslodavac u obavezi da isplacuje plate???Stylos group 12 meseci kasni...