VIŠING NIJE BUNAR ŽELJA, VEĆ OZBILJNA PREVARA Napadači imitiraju glasove vaših najmilijih EVO KAKO DA SE OD TOGA ZAŠTITITE
Višing postaje jedna od najmanipulativnijih i najbrže rastućih vrsta socijalnog inženjeringa i veoma značajan kanal za korporativne prevare. To je posebna forma fišinga, takozvani glasovni fišing, gde napadači koriste telefone da žrtvu ubede u hitnost potrebe da pošalje novac na određen račun.
I dok mislite da se to vama ne bi desilo, stručnjaci za sajber sigurnost upozoravaju na to da su višing napadi sve češći i da svi možemo postati njihove žrtve.
AIB banka je početkom 2025. godine zabeležila porast višing napada od 79% u odnosu na prethodnu godinu, uključujući slučaj u kojem je jedan poslovni korisnik zamalo izgubio 41.000 evra tokom prevarantskog poziva. Pored toga, u jednom zapaženom slučaju koji je otkrila kompanija Gugl i označila ga kao UNC6040, napadači su targetirali korisnike Salesforce platforme u oko 20 organizacija putem glasovnog fišinga, navodeći zaposlene da instaliraju lažnu aplikaciju koja im je omogućila potpuni pristup korporativnim podacima.
Ima i gore od ovoga: u Srbiji je zabeleženo nekoliko slučajeva u kojima su napadači zvali žrtve na kućne (često fiksne) telefone, tvrdeći da je njihovo dete imalo tešku saobraćajnu nesreću i da su potrebni lekovi za posle operacije ili neki deo koji mora da se ugradi, ili prosto novac za prevoz do bolnice. U nekim slučajevima koristili su AI-tehnologiju za imitaciju glasa deteta, kako bi pojačali emotivni pritisak i verodostojnost priče — prevareni su verovali da zaista čuju svoje dete kako traži pomoć.
Koga zvati
U Srbiji se ovakva vrsta napada često ne prijavljuje — žrtve se osećaju posramljeno, zbunjeno ili veruju da nisu prevarene ako nisu dale novac. Dok su pokušaji telefonskih prevara prijavljivani pojedinačno, zvanični podaci o višingu kao posebnom fenomenu još ne postoje. Ipak, policija i MUP Srbije upozoravaju javnost na to da u slučaju sumnje prekinu razgovor i odmah pozovu broj 192. Takođe, građani se pozivaju da prijave prevaru, naročito ako je u pitanju novac ili postoji trag poziva.
-Kako se socijalni inženjering razvija, tako se mora menjati i način na koji ljude edukujemo o njemu. Višing više nije samo pretnja pojedincima - sve češće se koristi za napade na organizacije, što dovodi do finansijskih gubitaka, curenja podataka i narušavanja ugleda. Korisnicima je neophodno znanje da se zaštite od prevara zasnovanih na glasovnoj komunikaciji jer ove pretnje postaju sve sofisticiranije i personalizovanije.
Naš novi modul o višingu pomaže kompanijama da pripreme svoje zaposlene da prepoznaju i odupru se ovom tipu napada. Pošto višing često predstavlja ulaznu tačku za ozbiljnije bezbednosne proboje, ključno je graditi svest o širokom spektru povezanih tema - rekla je Tatjana Šumajlova, menadžerka za marketing proizvoda u oblasti sajber bezbednosne edukacije u kompaniji Kasperski.
Ova iskustva čine posebno značajnim edukaciju korisnika kako da prepoznaju i pravilno reaguju na prevare putem glasovne komunikacije. Kasperski je u svoju ASAP platformu (Automatizovana platforma za podizanje svesti o bezbednosti) uvela novi modul o višingu, nastavljajući svoju misiju izgradnje praktičnih sajber-higijenskih veština među zaposlenima u različitim industrijama.
I. Radoičić