Između prava na dom i prava na imovinu NAJAVLJENA PROMENA USTAVA ZBOG IZVRŠITELJA Da li će porodične kuće i stanovi ostati PREDMET izvršenja?

Kako je naveo, cilj takve promene je da se zaštite siromašniji građani i obezbedi sigurnost porodicama.

Na svemu drugom može da bude predmet izvršenja, ali ne na ovom. Siromašniji ljudi će biti posebno srećni zbog ovog, tako bismo obezbedili sigurnost za njih, njihovu decu, roditelje u krajnjoj liniji, izjavio je Vučić.

Govoreći o najavljenim promenama, predsednik Izvršnog odbora Komore javnih izvršitelja Vujadin Masnikosa kaže za Juronjuz Srbija da bi Ustav zaista trebalo da garantuje pravo na dom, ali upozorava da se time ne sme ugroziti pravo na imovinu onih koji potražuju dugove, jer je i to ustavno pravo.

Evropska konvencija o ljudskim pravima, protokol četiri, garantuje pravo na imovinu. Naš Ustav u osnovnim ljudskim pravima i slobodama garantuje pravo na imovinu. Ako vi ograničavate pravo izvršnog poverioca na imovinu, ustavna prava mogu biti ograničena samo drugim ustavnim pravima, kaže Masnikosa za Juronjuz.

On navodi primer Nemačke, gde pravo na socijalnu sigurnost podrazumeva obezbeđivanje alternativnog smeštaja u slučaju iseljenja.

To ne može da bude da sada vi živite u Krunskoj ulici ili u centru Beograda i da smatrate da ne treba da vratite dug, ističe 
Koje stvari su već zaštićene od izvršenja?
Masnikosa podseća da postoje zakonska ograničenja koja štite određene prihode i imovinu građana od izvršenja.
Zakon u članu 218 i 258 Zakona o izvršenju i obezbeđenju navodi šta sve ne može da bude predmet izvršenja - više od polovine zarade, ili trećine ako je ispod prosečne, ili četvrtine ako je minimalna. Ne mogu se uzimati lična odeća, medalje, invalidska pomagala i slično, precizira Masnikosa.

Međutim, kako kaže, postoje nelogičnosti koje bi trebalo preispitati.

Ne smemo da uzmemo kućnog ljubimca koji možda vredi nekoliko hiljada evra, ali možete čoveku da uzmete kozu sa kojom prehranjuje svoju porodicu, kao primer navodi.

Na pitanje da li se zaštita doma može regulisati zakonom, bez promene Ustava, Masnikosa odgovara dvoznačno.

Neke stvari mogu, ali neke ne. Pravo na imovinu je ustavno pravo. Ako ga ograničavate, možete to učiniti samo drugim ustavnim pravom. Mi trenutno nemamo pravo na zaštitu poslednjeg doma kao ustavno pravo, dodaje on.

"Slučajevi iseljenja izuzetno retki"
 

Masnikosa upozorava da bi zakon koji bi onemogućio naplatu dugova iz imovine mogao dovesti do tužbi pred Evropskim sudom za ljudska prava.

Uprkos uverenju javnosti, Masnikosa tvrdi da su slučajevi iseljenja izuzetno retki.
U našoj statistici to je ispod jedan odsto, tačnije 0,046 odsto. Ali kao što se za svako ubistvo izveštava u medijima, tako i za iseljenja, pa se stvara utisak da su česta, navodi on.

Ističe i da izvršitelji postupaju isključivo po pravosnažnim i izvršnim sudskim presudama.

Kada presuda postane izvršna, ona se izvršava. Postoje i objektivni razlozi za odlaganje, i sud i izvršitelji mogu da primene institut odlaganja, zaključuje sagovornik.