ZELENO ZLATO SRBIJE Uzgajanje ove lekovite biljke može doneti zaradu do 7.000 evra! Idealna i za mala gazdinstva, a želi je cela Evropa
Za gajenje nije potrebna skupa mehanizacija, pa se u posao mogu upustiti i mala porodična gazdinstva.
U trenutku kada poljoprivreda postaje ozbiljan biznis, sve više proizvođača traži kulture koje donose brzu zaradu, sigurnu prodaju i mogućnost izvoza. Nana je upravo jedna od takvih biljaka – tražena širom Evrope.
Dodatna prednost je to što je proizvodnja ove kulture prihvatljiva i za mala porodična gazdinstva i za velika komercijalna imanja, uz relativno niska početna ulaganja i visok prinos.
Ukoliko razmišljate o razvoju biznisa, ozbiljno uzmite u obzir i evropske fondove i programe za ruralni razvoj. Finansijske podrške odnose se uglavnom na podizanje zasada, nabavku opreme i izgradnju sušara ili destilerija, čime se povećava profit i otvara put ka izvoznom tržištu.
Uzgajanje nane u Srbiji počelo je naglo da cveta jer je ova biljka postala tražena i to ne samo u Evropi.
Za većinu ratara, ova kultura postala je ozbiljan izvor dobrog prihoda, uz nevelika ulaganja, prenose mediji.
Navodi se da kilogram suve nane na tržištu dostiže cenu od 4 do 5 EUR, a hektar može dati i do 1.500 kilograma suvog lista. Računica je jasna, prihod od hektara nane kreće se između 6.000 i 7.000 EUR, prenosi BizPortal.
Troškovi ulaganja u podizanje i održavanje zasada iznose oko 2.000 EUR (sadni materijal, radna snaga, navodnjavanje i sušenje), što znači da poljoprivrednik može da računa na čistu zaradu i do 5.000 EUR po hektaru.
Najveća prednost proizvodnje nane jeste stalna potražnja. Farmaceutska i prehrambena industrija koriste je u ogromnim količinama: od čajeva, sirupa i eteričnih ulja, do bombona, sokova i kozmetike.
Organska nana je posebno tražena na izvoznim tržištima, gde cena ide i 30 odsto više.
Proizvođači ističu da je otkup praktično zagarantovan, jer otkupljivači često dolaze i na imanje, a oni koji imaju sopstvenu sušaru ili destileriju ulja ostvaruju i dodatnu zaradu.
Za gajenje nane nije potrebna skupa mehanizacija, pa se u posao mogu upustiti i mala porodična gazdinstva. Sadnice se sade na proleće, a već iste godine moguće je brati list.
Stručnjaci savetuju da se posebna pažnja mora obratiti na navodnjavanje i pravovremenu žetvu, jer od toga zavisi i kvalitet i količina suvog lista, a samim tim i cena.