Kiša izostala, ali ne i rod: U USEVIMA ĐORĐA DRAKULIĆA IZ ŽABLJA ROD NIJE ZAVISIO OD VREMENSKIH (NE)PRILIKA Tamo gde se navodnjavao kukuruz rodio 12 tona po hektaru
Žetva kukuruza pod sistemom za navodnjavanje donela je rataru Đorđu Drakuliću iz Žablja prinos od oko 12 tona po hektaru.
Na parcelama na kojima nije navodnjavao imao je rod od 2,5 do oko pet tona po hektaru. U odnosu na lanjsku godinu, to su, kako je izjavio za „Dnevnik“, lošiji prinosi zbog nedostatka vlage u zemlji od prošle i ove godine.
1,5 do 3 tone po jutru na poljima gde se žitarica nije zalivala
– Uz veliki trud i svakodnevni boravak na poljima po više sati uspeo sam da uz pomoć navodnjavanja sačuvam rod i dobijem solidan prinos. Očekivao sam da će kukuruza biti više, ali sam štedeo na veštačkom đubrivu, i to je razlog zašto je izostalo da žitarice bude više. Naučio sam lekciju za naredne godine da se moram držati onoga šta agronomi kažu – naveo je Drakulić.
U odnosu na lanjsku godinu Drakulić kaže da je ove godine bilo teže sačuvati kukuruz.
– Klima je bila sušnija i toplija. Kiše nije bilo puna tri meseca. Padala je samo u jednom delu žabaljskog atara i na tim parcelama, biće više kukuruza u odnosu na ostala polja gde kišni oblaci nisu zahvatili oranice – istakao je Drakulić.
Problem je imao i u dotoku vode, jer zbog suše agregati nisu mogli da je izvuku iz zemlje. – Jednostavno vode nema ni pod zemljom usled suše koja nije od ove i prošle godine, već je sušna klima unazad nekoliko godina postala redovna pojava – istakao je Drakulić.
15 do 25 posto kukuruz zalivan više nego lane
On je kukuruz sejao 23. marta i 15. aprila, a u zalivanje krenuo od 22. maja. Žitaricu je prvo navodnjavao sistemom kap po kap svakih sedam i 15 dana, a onda svakog desetog dana.
– Zrno je duboko i naliveno kako treba, ali klimatske promene doprinele su da nije moglo da sazre do kraja uprkos dovoljnoj količini vode. Razlog za to vidim u izrazito visokim temperaturama, ali sam zadovoljan što je rod po kvalitetu zrna i prinosu na svim parcelama pod navodnjavanjem ujednačen – istakao je Drakulić.
Kiše nije bilo puna tri meseca
Celokupan rod ovaj ratar čuvaće do zime i čekati da cena kukuruza bude viša. Na Produktnoj berzi Novi Sad sada vredi svega 19,7 dinara bez PDV. S tom cenom i prinosom od oko 12 tona po jutru njegov rod kukuruza vredi 240.000 dinara. Taj iznos ne pokriva ni dve neto plate za jun u Srbiji, jer po podacima Republičkog zavoda za statistiku junska neto zarada je iznosila 120.401 dinara.
Pod sistemom kap po kap 500 hektara
Drakulić je u navodnjavanje kukuruza krenuo 2024. godine i svake godine povećava površine pod sistemom kap po kap.
– Ja sam krenuo prvi u navodnjavanje, a za mnom još nekoliko ratara. Te godine svega 50 hektara je navodnjavano u žabaljskom ataru, a ove sezone pod zalivnim sistemom je preko 500 hektara. – Kada smo počeli da zalivamo kukuruz kolege su nas gledali u neverici i ismejavali nas iza leđa. Ali stiglo je vreme da bez vode nema prinosa i našim stopama kreću i drugi poljoprivrednici, samo da bude vode.
Drakulić kaže da nije još računao troškove energenata tokom zalivanja i druge izdatke koje podrazumeva setva kukuruza, ali napominje da je ove sezone kukuruz zalivao 15 do 25 posto više nego lane. Kaže da je lane pogrešio što kukuruz nije prodao na zeleno jer je bio 23 dinara.
– U proteklih nekoliko godina bolje je prodati rod još dok nije skinut pošto je tada cena viša nego kada se obavi žetva i drži u silosima.
Zabranjeno je preuzimanje teksta ili dela teksta bez navođenja autora i naše medijske kuće, u vidu živog linka koji vodi ka originalnom sadržaju. Svako kršenje ovog pravila tretiraće se kao povreda autorskih prava.