OVO VOĆE I POVRĆE DONOSI UNOSNU ZARADU Zarada ide i do 80.000 evra po hektaru godišnje!
Dok se mnogi bore sa inflacijom, rastućim cenama i nesigurnim tržištem, neki preduzimljivi ljudi u Srbiji ozbiljno su se obogatili – uzgajajući voće i povrće.
Ali ne bilo koje. Postoje kulture koje donose višestruko veći profit po hektaru u odnosu na tradicionalne, a investiranje u njih postaje sve popularnije.
Koje voće se najviše isplati?
1. Borovnica – kraljica zarade
Borovnica je već godinama najisplativije voće u Srbiji. Cena kilograma u izvozu ide i do 8 evra, dok su domaće cene niže, ali i dalje unosne.
Prinos: 10–12 tona po hektaru (u punoj rodnosti)
Bruto prihod: i do 80.000 evra po hektaru godišnje
Troškovi: visoki na početku (sadnice, sistem za navodnjavanje, protivgradna mreža), ali se investicija isplati u 3–5 godina
Primer uspeha: Proizvođač iz okoline Šapca zasadio je 5 hektara borovnica i već treće godine zabeležio neto profit od 150.000 evra.
2. Lešnik – strpljenje koje se isplati
Iako ne donosi brzu zaradu, lešnik je dugoročna investicija sa velikim povratom.
Početak roda: tek od 3–4. godine
Cena: 5–6 evra po kilogramu
Stabilan otkup: Ferero i druge konditorske firme imaju stalne potrebe
Na 1 hektar može se zaraditi i do 25.000 evra godišnje nakon stabilnog roda.
3. Jagoda – brzi keš na maloj površini
Uz kvalitetnu plastenik proizvodnju, jagoda može doneti zaradu već u prvoj godini.
Cena u sezoni: od 250 do 400 dinara/kg
Prinos: i do 20 tona po hektaru
Profit: i do 15.000 evra godišnje po hektaru, uz dobar plasman
A šta je sa povrćem?
1. Paprika – domaći favorit
Paprika, naročito ajvaruša, jedna je od najtraženijih povrtarskih kultura, kako za domaće tržište, tako i za izvoz.
Prinos: do 40 tona po hektaru
Cena: 80–120 din/kg
Prihod: i do 30.000 evra po hektaru
2. Paradajz – plastenički profit
U kontrolisanim uslovima, plastenički paradajz donosi najveći profit po kvadratnom metru.
Sezona počinje rano, pa su cene visoke (čak 200–250 din/kg)
Na 10 ari plastenika, može se zaraditi i 4.000–5.000 evra po sezoni
Da li se neko zaista obogatio od voća i povrća?
Da – i ne samo u zapadnim zemljama, već i kod nas.
Borovnicaši iz okoline Loznice, Ivanjice i Arilja danas voze skupe automobile i izvoze u Nemačku, Holandiju, Rusiju i UAE.
Proizvođač iz okoline Subotice, koji uzgaja papriku i paradajz u plastenicima, ima godišnji promet veći od 150.000 evra.
Jagodari u Šumadiji koriste svoje parcele za brzu proizvodnju i direktnu prodaju – zarada im ide i do 1.000 evra po aru.
Poljoprivreda više nije samo preživljavanje već ozbiljan biznis
Ulaganje u voće i povrće može biti veoma isplativo, ali zahteva znanje, planiranje i ozbiljan rad. Pametnim izborom kulture i dobrim plasmanom, moguće je obezbediti prihod koji nadmašuje prosečne plate u mnogim drugim sektorima.
Ako planirate ulaganje – borovnica, lešnik, paprika i plastenička proizvodnja su najjače karte.
