Rodna godina, ali prazni džepovi: Voćari u Srbiji razočarani otkupnim cenama – lubenice se ne isplate
U Srbiji se ove sezone očekuje proizvodnja između 1,5 i 1,6 miliona tona voća, što je za gotovo 50 odsto više nego prošle godine.
Istovremeno, ovo bi mogla da bude jedna od tri najrodnije voćarske godine u poslednje dve decenije.
Iako je rod izuzetno dobar, on nije doneo i očekivanu zaradu proizvođačima. Voćari su računali na veće prihode, imajući u vidu visoke troškove berbe, goriva i sredstava za zaštitu bilja.
470 dinara kilogram borovnice
Ipak, saglasni su da su, zahvaljujući velikim prinosima, uspeli da ostvare zaradu i pored nižih otkupnih cena od očekivanih.
U toku je sezona lubenica. Iako se svrstavaju u povrće i među najtraženijim su namirnicama tokom letnjih vrućina, njihova veleprodajna cena ne zadovoljava proizvođače. Na početku sezone rane sorte prodavale su se po 35 dinara za kilogram, dok je sada cena pala na svega 20 dinara, što je ispod proizvodne cene.
– Kilogram lubenice sada na veliko vredi 20 dinara, što je ispod cene koštanja – kaže za „Dnevnik“ Sava Kompalić iz Deronja, koji celokupan rod pakuje i isporučuje trgovinskim lancima. – Uvoz iz Albanije i velika ponuda na domaćem tržištu oborili su cenu, pa se proizvodnja bostana više ne isplati. Ako cena ostane ovako niska, dogodine neću sejati lubenice – ističe Kompalić.
40 dinara po kilogramu veleprodajna cena višanja (Luka Vujović, Srbobran)
Sezona borovnice je završena. Na kraju berbe otkupna cena iznosila je oko 470 dinara po kilogramu, dok je na početku sezone bila oko 650 dinara. Voćar Uroš Iričanin iz Novog Sela kod Pančeva kaže da je prošle godine borovnica bila skuplja, jer je poslednja otkupna cena iznosila između 550 i 600 dinara.
– Prinos je ove godine bio veći nego lane, što je, verovatno, uticalo da otkupljivači ponude niže cene – navodi Iričanin, čiji je rod završio u izvozu.
Veleprodajna cena od 20 dinara za kilogram lubenica proizvođačima donosi gubitke (Sava Kompalić, Deronje)
I sezona kajsija je pri kraju. Kajsije za pekmez prodavale su se u gajbama po ceni od 120 dinara po kilogramu, što je, prema rečima voćara Koste Stakića iz Neština, cena kakva je bila pre deset godina.
– Potražnja je bila velika, ali cena nije pratila rast troškova proizvodnje. Ipak, pošto je godina bila rodna, bilo je i zarade – kaže Stakić.
Na malo je kajsije prodavao po 150 do 160 dinara za kilogram i uspeo da proda celokupan rod. Otpale kajsije za rakiju plaćane su 60 dinara, a ubrane 70 dinara po kilogramu.
Bez prerade nema veće zarade
Stručnjak za voćarstvo prof. dr Zoran Keserović kaže da voćarima nedostaju prerađivački kapaciteti kako bi od voća proizvodili sokove, kaše, džemove, kompote i druge proizvode više dodate vrednosti, umesto da rod prodaju po ekonomski nepovoljnim cenama.
– Zemljoradničke zadruge i privredne komore trebalo bi aktivnije da povezuju voćare u udruženja kako bi zajedničkim snagama pokrenuli prerađivačke kapacitete i došli do finalnih proizvoda koji obezbeđuju veću zaradu – kaže Keserović.
On podseća da je voće ove godine uglavnom bilo pošteđeno prolećnih mrazeva, ali da je krajem juna grad naneo značajne štete u čačanskom kraju.
– Zato nam nisu dovoljne samo protivgradne rakete, već i protivgradni topovi, kojih u Srbiji trenutno ima svega deset. Trebalo bi razmotriti mogućnost da se njihova nabavka finansira kroz IPARD program, kako bi voćari bolje zaštitili zasade od grada i oluja – ističe Keserović.
Sezona višanja je takođe završena. Voćar Luka Vujović iz Srbobrana ističe da je prinos bio dobar, ali da plodovi nisu bili vrhunskog kvaliteta, pa ni cena nije bila zadovoljavajuća.
Na početku sezone višnje su se na veliko prodavale po 80 dinara za kilogram, a do kraja berbe cena je pala na 40 dinara.
– Realno bi bilo da je otkupna cena bila najmanje 100 dinara po kilogramu, zbog visokih troškova sezonske radne snage, zaštitnih sredstava i goriva – smatra Vujović.