SEVER VOJVODINE UGROŽEN OD OVE BILJKE Opasan parazit napada suncokret, kako ga zaštititi?
Novi uslovi u kojima se gaji suncokret zahtevaju veću ulogu nauke u radu na oplemenjivanju i zaštiti semena od parazita koji ga napadaju.
Uz visoke temperature najveći problem suncokretu pravi parazitska biljka volovod, koja se proširila i u Evropi. O izazovima u gajenju suncokreta govorilo se na 6. međunarodnom simpozijumu o volovodu, prvom skupu o biotskom i abiotskom stresu na suncokretu, koji je održan u Novom Sadu.
Proteklih godina površine pod suncokretom u Srbiji se ne smanjuju i kreću se od 240.000 do 250.000 hektara. Prvi razlog što je zanimljiv za poljoprivrednike je otpornost na sušu.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da klimatske promene menjaju i suncokret.
"To zahteva stalni rad na oplemenjivanju, jer se svi uslovi menjaju. Samim tim tačno je da suncokret najbolje podnosi od svih prolećnih biljnih vrsta ove promene zbog svojih morfoloških svojstava, ali naravno da one njemu ne prijaju, te visoke temperature, i potrebno je stalno raditi na stvaranju hibrida koji bi bolje mogli da tolerišu uslove u koje su došli", ističe Vladimir Muklič sa Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad.
Šta je volovod
Paraziti koji napadaju suncokret takođe ne miruju. Volovod je jedan od njih. Biljka mikroskopskog semena, klija na korenu suncokreta i iz njega crpi vodu i mineralne materije.
Volovod ugrožava proizvodnju u crnomorskom regionu i Rusiji, a u Srbiji se za sada javlja regionalno.
"Problem je već odavno na severu Vojvodine, praktično gde su peskovitija zemljišta i sad se pojavljuje u istočnom delu Srbije, pošto je u Rumuniji veliki problem i pretpostavljamo da dolazi iz Rumunije. To zavisi u kom tipu zemljišta se javlja, ono što je sreća je što ga u černozemu praktično još nema. Tako da na marginalnim tipovima zemljišta se javlja", objašnjava Sandra Cvejić sa tog instituta.
Međunarodni simpozijum o volovodu
O suzbijanju ovog biljnog parazita govorilo se na 6. međunarodnom simpozijumu o volovodu u suncokretu koji je u Novom Sadu organizovao Institut za ratarstvo i povrtarstvo. Na skupu je učestvovalo više od 100 stručnjaka iz sveta.
"Institut za ratarstvo i povrtarstvo jedan je od vodećih timova u istraživanju suncokreta u svetu. Na globalnom nivou postoje samo tri ili četiri velike istraživačke grupe specijalizovane za ovu kulturu, a Institut je ključna institucija, jer ima obimne genetičke resurse suncokreta", navodi sekretar Svetske organizacije za suncokret Etjen Pilorž.
Borba protiv volovoda na njivi se sprovodi prvenstveno plodoredom, suncokret ne bi trebalo sejati na istoj parceli bar pet godina i obavezno treba koristiti genetski tolerantne hibride otporne na volovod.