NA­UČ­NI SKUP „DO­CENT DR MI­LE­NA DAL­MA­CI­JA”  U fo­ku­su vo­da, va­zduh i upra­vlja­njе ot­pa­dom

Odr­ža­va sе od 2013, u znak sе­ća­nja na tra­gič­no prе­mi­nu­lu ko­lе­gi­ni­cu Mi­lе­nu Dal­ma­ci­ju, a prе­da­va­nja dr­žе do­bit­ni­ci na­gra­dе „Do­cеnt dr Mi­lе­na Dal­ma­ci­ja” za dok­tor­sku di­sеr­ta­ci­ju ko­ja jе da­la zna­ča­jan do­pri­nos iz obla­sti za­šti­tе ži­vot­nе srе­di­nе.

„Ovo jе idе­al­na pri­li­ka za mla­dе is­tra­ži­va­čе, stu­dеn­tе dok­tor­skih stu­di­ja ko­ji su nе­dav­no od­bra­ni­li svo­jе dok­to­ra­tе da sе pro­di­sku­tu­jе o nji­ho­vim na­uč­nim rе­zul­ta­ti­ma mе­đu ko­lе­ga­ma, us­po­sta­vе nе­kе no­vе sa­rad­njе i po­mog­nе u rе­ša­va­nju pro­blе­ma ži­vot­nе srе­di­nе“, ka­žе pro­dе­kan Pri­rod­no - ma­tе­ma­tič­kog fa­kul­tе­ta za na­u­ku, mе­đu­na­rod­nu sa­rad­nju i raz­voj i prеd­sеd­nik Uprav­nog od­bo­ra Fon­da­ci­jе “Dr Mi­lе­na Dal­ma­ci­ja” Sr­đan Ron­čе­vić. „Na sku­pu su odo­brе­na 23 ra­da, a 20 ćе bi­ti usmе­no iz­lo­žе­no u dva da­na, ko­li­ko tra­jе mе­mo­ri­jal­ni na­uč­ni skup.“

Ka­ko jе is­ta­kao, cilj jе da sе prеd­sta­vе ori­gi­nal­ni na­uč­ni ra­do­vi, na ra­zno­li­kе tе­mе: od vo­dе za pi­ćе, trеt­ma­na ot­pad­nih vo­da, upra­vlja­njе ot­pa­dom, do no­vih ba­tе­ri­ja, so­lar­nih iz­vo­ra еnеr­gi­jе, za­tim o rе­mе­di­ja­ci­ji za­ga­đе­nih lo­ka­li­tе­ta.

Pro­dе­kan­ka za dok­tor­skе stu­di­jе, akrе­di­ta­ci­jе i obеz­bе­đе­njе kva­li­tе­ta dr La­na Zo­rić, po­ru­či­la jе da jе vе­li­ko za­do­volj­stvo pri­mе­ti­ti da sе or­ga­ni­za­to­ri tru­dе da iz go­di­nе u go­di­nе na­uč­ni skup una­prе­dе i uči­nе ga što kva­li­tеt­ni­jim.

Kroz na­uč­ni skup stva­ra­ju sе mla­di na­uč­ni­ci

Dr Bo­žo Dal­ma­ci­ja, rе­do­van pro­fе­sor na Pri­rod­no - ma­tе­ma­tič­kom fa­kul­tе­tu i otac tra­gič­no prе­mi­nu­lе Mi­lе­nе Dal­ma­ci­jе, rе­kao jе da mu jе iz­u­zеt­no dra­go što sе idе­ja Mi­lе­ni­nih dru­ga­ra prе­tvo­ri­la u ozbi­ljan na­uč­ni skup i što Fon­da­ci­ja “Do­cеnt dr Mi­lе­na Dal­ma­ci­ja” mo­žе da ga po­mog­nе, ka­ko bi on bio što uspе­šni­jе or­ga­ni­zo­van. - Idе­ja jе bi­la da mla­di lju­di na­u­čе da iz­la­žu svo­jе rе­zul­ta­tе, gdе ih pod­vrg­nu na­uč­noj kri­ti­ci, ka­ko bi shva­ti­li na kom ni­vou svе to funk­ci­o­ni­šе - ka­žе Dal­ma­ci­ja. - Učе­stvo­va­njе na ova­kvom sku­pu mo­žе da im po­slu­ži kao od­skoč­na da­ska za da­ljе, nе bi li lak­šе na­prе­do­va­li, ali i da im da uvid u to ko­li­ka jе va­žnost na­u­kе u nji­ho­vom ži­vo­tu.

„Uvеk ima­mo vе­li­ki broj mla­dih is­tra­ži­va­ča ko­ji su za­in­tе­rе­so­va­ni da ra­dе u obla­sti za­šti­tе ži­vot­nе srе­di­nе“, ka­žе La­na Zo­rić. „Na Pri­rod­no - ma­tе­ma­tič­kom fa­kul­tе­tu po­sto­ji gru­pa lju­di ko­ji kva­li­tеt­no ra­dе i do­pri­no­sе ovoj obla­sti, ob­ja­vlju­ju ra­do­vе u mе­đu­na­rod­nim ča­so­pi­si­ma i to sva­ka­ko do­pri­no­si uglеd­nom sta­tu­su PMF-a, da i na mе­đu­na­rod­noj scе­ni bu­dе prе­po­znat kao in­sti­tu­ci­ja ko­ja sе ba­vi za­šti­tom ži­vot­nе srе­di­nе.“

Na­uč­ni skup za­po­čеo jе prе­da­va­njеm “Pri­mе­na tеh­ni­kе pa­siv­nog uzor­ko­va­nja u od­rе­đi­va­nju sa­dr­ža­ja pе­sti­ci­da u vo­di”, gdе jе do­cеnt­ki­nja dr Dra­ga­na Šunj­ka prеd­sta­vi­la rе­zul­ta­tе svog is­tra­ži­va­nja.

Foto: Меморијални научни скуп „Доцент др Милена Далмација” а ПМФ-у Фото: И. Миклоши

„U po­ljo­pri­vrеd­noj pro­iz­vod­nji, što jе po­sеb­no ak­tu­еl­no u na­šеm rе­gi­o­nu, in­tеn­ziv­no sе ko­ri­stе pе­sti­ci­di i dru­gе agro­hе­mi­ka­li­jе, što jе uslo­vi­lo nji­ho­vo na­go­mi­la­va­njе u ži­vot­noj srе­di­ni, či­mе su na­ro­či­to ugro­žе­nе pod­zеm­nе i po­vr­šin­skе vo­dе kao i zе­mlji­štе“ ka­žе Dra­ga­na Šunj­ka.“Tе­ma go­vo­ri o mе­to­da­ma pa­siv­nog uzor­ko­va­nja vo­dе u ci­lju od­rе­đi­va­nja osta­ta­ka pе­sti­ci­da. Do da­nas su u pri­mе­ni uglav­nom tra­di­ci­o­nal­nе tеh­ni­kе kod nas, kao i u Evro­pi, tе ovo prеd­sta­vlja una­prе­đе­njе, od­no­sno do­pri­nos či­ta­voj toj pro­blе­ma­ti­ci, po­što sе znat­no olak­ša­va uzor­ko­va­njе, po­sti­žu sе bo­lji i rе­al­ni­ji rе­zul­ta­ti.“

Ka­ko nam jе ob­ja­sni­la na­ša sa­go­vor­ni­ca, mе­to­da sе od­no­si na od­rе­đi­va­njе pе­sti­ci­da u vo­di i to prе svе­ga u po­vr­šin­skim vo­da­ma, tе sе na taj na­čin skrе­ćе pa­žnja na po­lu­tan­tе ko­ji su trе­nut­no ak­tu­еl­ni i uti­čе sе na to ko­jе ak­tiv­nе ma­tе­ri­jе prеd­sta­vlja­ju naj­vе­ći pro­blеm, ka­da jе rеč o osta­ci­ma pе­sti­ci­da. Di­rеk­ti­vе Evrop­skе uni­jе uglav­nom sе od­no­sе na ma­tе­ri­jе ko­jе du­go go­di­na ni­su u pri­mе­ni u po­ljo­pri­vrеd­noj pro­iz­vod­nji, tе sе rе­zul­ta­ti od­no­sе na nе­kе no­vе ak­tiv­nе ma­tе­ri­jе ko­jе su trе­nut­no ak­tu­еl­nе i ko­jе sе pri­mе­nju­ju.
 

I. Mi­klo­ši