Novi Zakon o platama uvodi u štrajk

 pregovori vode vezano za održavanje sastanaka Radne grupe za izradu spornog zakona.Predsednici sindikata lekara i farmaceuta i medicinskih sestara i tehničara, Rade Panić i Dragan Bisenić, najavljuju štrajk zaposlenih u zdravstvu ukoliko se ne promeni tekst Zakona o platama u javnom sektoru. Kako kažu, tekst zakona obezvređuje dugogodišnje školovanje i znanje lekara, a podstiče rukovodioce.



Sindikati traže da se odloži donošenje zakona i da se u vreme trajanja predizborne kampanje napravi dobar predlog zakona. Ukoliko se to ne desi, najavljuju štrajk zdravstvenih radnika. To ipak, kažu, neće ostaviti pacijente i ugrožene grupe bez hitne medicinske pomoći.



Predsednik sindikata i lekara dr Rade Panić istakao je da su na sastanku s ljudima iz Ministarstva za lokalnu upravu i samoupravu dobili gotov tekst zakona, za koji je ministarka Kori Udovički rekla da se planira da se usvoji do kraja januara ili početkom februara.



Dragan Bisenić, predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehničara kaže da je najspornije u ovom zakonu što se, kako kaže, donosi na brzinu i kao deo prethodno datih obećanja. Prema njegovim rečima, ono što su reprezentativni sindikati pregovarali i dogovorili s Ministarstvom zdravlja ne podudara se s onim što se našlo u tekstu predloga ovog zakona.



Panić kaže da zakon u predloženom obliku diskriminiše zdravstvene radnike, jer se u 12 platnih grupa reguliše školovanje do 240 ESP poena, što su četvorogodišnje studije. On ističe da se medicina studira šest godina, pole čega sledi četvorogodišnja specijalizacija, što je ukupno 600 ESP poena.



- Da li će neko sve to izbrisati? Tražimo da se vrednuje ono što radimo, složenost školovanja, kompetentnost, samostalnost u radu. Na primer, posao neurohirurga se iz sekunde u sekundu menja i nosi ogromne odgovornosti - rekao je Panić.

Bisenić dodaje da zakon ne vodi računa o tome ko se koliko školovao, već da li je ili nije na rukovodećem radnom mestu.



- Možete da završite silne škole i nećete biti prvi s platom, već je bitno da budete rukovodilac. U svakom segmentu se provlači rukovođenje. Sestre i tehničari završavaju fakultete za sestre i specijalizacije, a to se nigde ne vrednuje - rekao je Bisenić i dodao da se zdravstvo u Srbiji finansira iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a da se država ponaša kao da se finansira iz budžeta.



- Suficit koji ostvarimo prebaci se u penzioni fond, a ne gde treba. Ako fond napravi uštede, država ih uzme. Ako te uštede i suficit naprave preduzeća kao “Telekom” ili “Srbijagas”, oni podele dodatne plate. Novca u zdravstvu ima, ali odlazi na strane na koje ne treba. Radi se s malom kontrolom, upravni odbori se biraju politički, a direktori se ponašaju kao da su zdravstvene ustanove njihove privatne ustanove - rekao je Bisenić.



E. D.





U neskladu s kolektivnim ugovorima



Kako ističu reprezentativni sindikati zdravstva, odredbe spornog zakona derogiraju odredbe zaključenih kolektivnih ugovora, kao i Zakona o radu, a naročito u delu koje propisuje minuli rad, naknadu plate, pravo zaposlenih na regres i topli obrok, otpremninu, naknadu troškova. Sindikati insistiraju na poštovanju odredbi zakona o radu i zaključenih kolektivnih ugovora.