Bez održivog rasta na duži rok, stabilnost je iluzija
Profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić izjavio je da bi ekonomski program nove vlade trebalo pođednako da posveti pažnju kratkoročnim ciljevima i zadacima
ali i stvaranju održivih stopa privrednog rasta na duži period, jer će bez toga slika makroekonomske stabilnosti, ističe on, biti samo iluzija. - Čini se da sva pažnja treba da bude usmerena ka tome, jer ako ne postignemo taj osnovni zadatak, slika makroekonomske stabilnosti će biti iluzija - rekao je Grubišić.
Za postizanje tog zadatka, navodi Grubišić, potrebno je da nekoliko stvari bude istanknuto u programu - jaka investiciona aktivnost na infrastrukturnim projektima, gde je multiplikator investicija jako visok, podizanje agregatne tražnje i potrošnje, koja bi trebalo da čini održivom stopu privrednog rasta, da se pojavi veći optimizam i zamajac i da se podigne nivo privredne aktivnosti.
Da bi to bilo dugoročno održivo, kako dodaje Grubišić, potrebne su infrastrukturne refome, za šta je važna doslednost. -Tempo smanjenja zaposlenih u javnom sekturu je vrlo bitan deo, prati ga i mogućnost njihovog povećanja u privatnom sektoru, a tu jako bitnu ulogu igraju sektorske politike, orijentisanost ka poljoprivredi, kao jednoj od vrlo bitnih delatnosti. To sve treba da doprinese povećanju privrednog rasta i pominju se stope, a mi se nalazimo na pozitivnom ciklusu po pitanju očekivanja, ali koja tek treba da se potvrde na terenu - rekao je Grubišić.
Grubišić je skrenuo pažnju da sve vodeće međunarodne institucije i analitičari u poslednje vreme koriguju prognoze na više, za razliku od ranije, kad su korekcije bile na niže. U proteklom periodu, od 2014. godine, ukazuje on, Srbija je zabeležila najpre pad BDP-a od 1,89 odsto, da bi u sledećoj godini ostvarila rast od 0,8 odsto, a sada su procene bolje. - Na to je uticalo više stvari - i privatizacija Železare Smederevo i najavljeni infrastrukturni projekti i investicije, realni projekti... Ali sad je potrebno na terenu uz jake strukturne reforme, podršku i dosledenost i investicije, nekako opravdati - rekao je Grubišić i podsetio da je i NBS izašla sa svojom korekcijom prognoze rasta sa 1,8 do između 2,3 i 2,5 odsto.
- Jako je bitno da to bude dinamika, odnosno da tempo raste, da do 2017. godine stopa rasta bude još veća u odnosu na onu koju ćemo ostvariti ove godine - rekao je Grubišić i istakao da se pojavljuju korekcije sa 2,5 na 3,5 do maksimalnih 3,8 za narednu godinu, što je nedavno objavila EBRD u svom izveštaju.
E.Dn.
Javni dug pao na 24,25 milijarde
Javni dug Srbije je na kraju aprila ove godine iznosio 24,25 milijardi evra, što je 71,3 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, prema najnovijim makroekonomskim pokazateljima Ministarstva finansija. Aprilski iznos javnog duga niži je za oko 190 miliona evra u odnosu na mart, kada je težio 24,44 milijarde evra i imao udeo u BDP-u od 72 procenta, objavljeno je na sajtu Ministarstva finansija. Javni dug u aprilu niži je u odnosu na februar za gotovo 600 miliona evra, a u poređenju sa januarom za oko 560 miliona evra.