Bugari teraju gas na svoju vodenicu

Ovih dana u Bugarskoj se mnogo govorilo o načinima transporta gasa iz Rusije ka Evropi, a bugarski premijer Bojko Borisov istakao je da je sada u agendi centar za distribuciju gasa „Balkan”. Ipak, po rečima predsednika Udruženja za gas Srbije Vojislava Vuletića, reč je isključivo o željama Bugarske da prirodni gas dopremi do svoje zemlje, a potom od toga ostvaruje zaradu.

– Distributivni centar „Balkan” zapravo je samo želja da se u Bugarsku dopremi gas iz više pravaca i da se onda distribuira u Evropu te da na tom tranzitu, kao i zbog smeštaja gasa, Bugarska ostvaruje profit – kaže Vuletić. – Za tako nešto Bugarska nema saglasnost nijednog potencijalnog partnera, ni Rusije ni Evropske komisije.

Da podsetimo, bugarski premijer je, predstavljjući planove novog projekta za dopremanje gasa od Rusije do Evrope, uz zaobilaženje teritorije Ukrajine, rekao da je gasovod „Južni tok” istorija i da je na agendi centar za distribuciju gasa „Balkan”. Po njegovim rečima, Rusija bi mogla pristati na izgradnju makar podvodnog dela obustavljenog gasovoda „Južni tok”, postavljajući dve linije koje bi imale kapacitet od deset milijardi kubnih metara gasa i služile za preusmeravanje gasa Evropi putem novog gasovoda. Taj distributivni centar bi, po planovima, osim ruskog gasa, trebalo da dobija i azerbejyanski iz Transanadolijskog gasovoda koji je trenutno u izgradnji, tečni prirodni gas iz terminala u susednoj Grčkoj, kao i manje količine iz lokalnih nalazišta u Bugarskoj i Rumuniji.

Da li će se to ostvariti i kada – videće se jer je Borisov kazao da će Bugarska pokušati taj projekat da učini prioritetom EK-a, a Bugarska vlada je saopštila da će se tokom sastanka bugarsko-ruskog komiteta za ekonomsku saradnju, krajem februara, razgovarati o centru za distribuciju gasa „Balkan”„.

Što se tiče snabdevanja Srbije gasom iz Rusije, u našu zemlju on stiže samo iz jednog pravca, iz Mađarske, do koje stiže iz Ukrajine, a iz Rusije je najavljeno da će 2019. godine transport gasa preko te zemlje biti obustavljen. To bi Srbiju stavilo u veoma nezogodnu situaciju, ali se naša zemlja sprema da je prevaziđe. Naime, generalni direktor JP „Srbijagas” Dušan Bajatović je nedavno rekao da postoje strateški ciljevi u vezi sa snabdevanjem gasom, koji treba da obezbede smanjenje rizika i diverzifikaciju. Po njegovim rečima, prvi je snabdevanje Srbije gasom iz pravca severa, bilo da je to, kao i sada, iz Ukrajine, ili iz Austrije sa „Severnog toka”, dok je  drugi pravac je Aleksandropolj u Grčkoj putem spajanja grčkog i bugarskog gasnog sistema, kao i srpskog i bugarskog, te da postoji još jedna mogućnost snabdevanja u srednjoročnoj budućnosti – eventualno preko projekta „Šel gasa”, kao i „Tesla projekta”, koji je prepoznala i Evropska unija. On je istakao da je „Tesla projekat” nova vrsta „Južnog toka”, odnosno južnog koridora, i dodao da će očigledno interesi Jugoistočne Evrope u snabdevanju gasom, koji su u ovom trenutku ugroženi, na srednji rok pobediti ideološke interese, te da je siguran u to da će se neka vrsta „Južnog toka”, odnosno južnog koridora, graditi i da će to biti realizovano zbog ekonomskih i energetskih interesa.

Da je gasovod „Južni tok” najbolji i najekonomičniji pravac snabdevanja gasom iz Rusije smatra i Vuletić, koji je ukazao na to da je reč o projektu koji je započet 2006. godine, za koji je 2013. završena sva projektna dokumentacije i čija bi gradnja mogla početi odmah.

– Evropa nema alternativu za ruski gas i bilo bi dobro kada bi se projekat gasovoda „Južni tok” ponovo oživeo. Priče o gasovodima TAP, TANAP, „Severnom” toku i sve druge, za sada su samo priče jer tog gasa nema – kazao je Vuletić.  

Po njegovim rečima, sadašnja situacija u Ukrajini nije toliko opasna, ali već sad treba razmišljati o snabdevanju gasom nakon 2019. godine, koja će biti izazovna kada je reč o snabdevanju Evrope gasom.

– Trenutno se preko Ukrajine godišnje transportuje oko 80 milijardi kubnih metara gasa ka Evropi, a kada transport gasa bude obustavljen, nećemo ga imati ni mi, ni Bugari ili Hrvati, odnosno sve zemlje koje se nalaze na transportnom sistemu preko Ukrajine suočiće se s tim problemom – rekao je Vuletić.

D. Mlađenović

Od gasovoda samo priča

Gasovod Južni tok je obustavljen krajem 2014. godine, pod pritiskom Brisela i tvrdnji da krši evropske propise o konkurenciji jer bi se njime transportovao samo gas „Gasproma”. Planirani kapacitet tog gasovoda bio je 63 milijarde kubnih metara ruskog gasa godišnje, koji bi do Evrope stizao trasom ispod Crnog mora i preko zemalja Balkanskog polustrva, uključujući i Srbiju. Nakon toga se govorilo o projektu izgradnje gasovoda „Turski tok” preko teritorije Turske, ali je i taj projekat sada doveden u pitanje.