Čadež: Privreda mora da živi od izvoza

čak sedam od ukupno deset evra zarađeno u inostranstvu.

– Srpska komora, poput austrijske, mora da igra odlučujuću ulogu u podršci izvozu – kazao je on za Tanjug. – Austrija je do pre 15 godina bila uvozno orijentisana privreda, ali je reoganizacijom komorskog sistema, predstavljanjem privrede u inostranstvu i pružanjem podrške kompanijama došla do toga da od deset evra koje zaradi – čak sedam zaradi u inostranstvu. Jedan evro koji komora uloži u svoje trgovinske predstavnike, kompanijama vrati 55 evra.

To je, po njegovim rečima, odgovarajući način da se ekonomska diplomatija poboljša.

– Ti ljudi bi trebalo da budu u koordinaciji s nadležnim državnim institucijama, ali su odgovorni pre svega privrednicima. Njihovi uspesi i neuspesi se mere po uspehu u poboljšanju izvoza – ocenjuje Čadež.

U prethodnoj godini urađeno je, kaže, dosta toga.

– Ušli smo u modernizaciju komorskog sistema i još na tome radimo s našim prijateljima iz Privredne komore Austrije – kazao je Marko Čadež.

Po njegovim rečima, PKS je kao primer za ugled odabrala austrijski model, koji je pravi servis privrede.

– PKS se razlikuje od ostalih privrednih udruženja koja imaju legitimit u zastupanju interesa određenih firmi, te esnafskih udruženja. Komora je asocijacija koja bi trebalo da zastupa interese cele privrede, da vodi izbalansiran dijalog s Vladom, da učestvuje u donošenju zakona jer je privreda ta koja će ‘živeti’ propise – objasnio je on.

Prvi čovek PKS-a navodi da je, kada je započeta reforma Komore, napravljena jasna „mapa puta” – dokument od 80 strana podeljen na osam potprojekata, na kojem se radilo s konsultantima i supervizorima iz austrijske komore.

– Prošli smo kroz dosta težak period. Analize su pokazale koliko nam radnih mesta treba, kakve kapacitete imamo i šta nedostaje. Morali i broj zaposlenih da smanjimo za trećinu jer je 57 odsto prihoda PKS-a odlazilo na plate, a to nije bio lak korak – naveo je Čadež, dodajući da je sledeći korak zakonski okvir.

Zakon o komorama je usvojen poslednjih dana 2015. a to je, kazao je on, početak koji će zahtevati više rada i posvećenosti.

– Dobro je što imamo pomoć Privredne komore Austrije, Nemačke i nemačkog GIZ-a. Sada nastupaju prave promene i jačanje uloge i kapaciteta školovanja. Imali smo i dosta studijskih poseta i seminara, austrijski stručnjaci su dolazili kod nas i obučavali nas, a sada će i toga biti više – rekao je on.

E. Dn.

Dualno obrazovanje

Čadež je naveo da su u protekloj godini napravljeni prvi koraci u reorganizaciji PKS-a – organizacija je manja, efikasnija, radilo se mnogo na dualnom obrazovanju, urađena je studija izvodljivosti šta treba da se uradi od pilot-projekta u tehničkim školama.

– Kada je reč o dualnom obrazovanju, naš cilj je da od nove školske godine uvedemo, zajedno s austrijskom komorom, nove profile obrazovanja, i to u oblastima bankarstva, osiguranja, turizma i ugostiteljstva, logistike i špediterstva – naveo je on, i dodao da postoje merljivi ciljevi.