Moramo da uvozimo 80 odsto nafte i gasa

 takva da možemo da kažemo da znamo šta radimo i da država dugoročno može biti stabilna i bezbedna – rekao je ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić na nedavnoj međunarodnoj konferenciji „Energetska budućnost Balkana”, koju su organizovali redakcija internet portala „Balkanmagazin” i „Biznis-ekonomi centar”, pod pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike i u partnerstvu s JP „Elektroprivreda Srbije”. 

Po Antićevim rečima, Srbija se kreće u dobrom smeru kada je reč o postizanju pune energetske stabilnosti i ima ozbiljne projekte i strategiju, a Vlada čini sve da bi blagovremeno pronašla odgovore na pitanja snabdevenosti. Ministar je ukazao na to da je Srbija, u ovom trenutku, u ovom delu Zapadnog Balkana lider u energetici pa zato ima obavezu da bude lokomotiva koja će usmeravati procese u regionu i  nametati standarde, koji treba da budu na nivou standarda država članica Evropske unije.



– Kada je u pitanju energetika u našem regionu, moramo se izboriti da izađemo iz uskih državnih granica i stvari posmatramo u širem kontekstu jer energetika ne poznaje državne granice – rekao je Antić. – U pitanju je regionalna energetska stabilnost, za koju je potrebna dobra saradnja svih država u regionu.



Govoreći o nafti i gasu, Antić je kazao da Srbija trenutno proizvodi oko 20 odsto svojih potreba, što je čini energetski zavisnom – posebno kad je reč o snabdevanju gasom – jer Srbija ima samo jedan pravac snabdevanja – iz Mađarske. Zbog toga se, ukazao je Antić, veoma pažljivo prate dešavanja koja se tiču tranzita gasa iz Rusije i traže načini da se obezbede alternativni pravci snabdevanja i diverzifikacija. Radi se na gasnoj interkonekciji s Bugarskom, za šta je definisan projekat i obezbeđuje se novac, rekao je ministar, dodajući da očekuje ozbiljne grantove od EU da bi taj projekat bio završen do kraja 2018. godine.



Antić je rekao da je pred Srbijom nekoliko osetljivih pitanja koja treba da budu rešena podzakonskim aktima, i to pre svega ona vezana za obnovljive izvore energije, kao i prateće uredbe, koje treba da obezbede razvoj velikih projekata i dovedu do izgradnje velikih vetroparkova snage do 100 megavata. Po njegovim rečima, Srbija je dosta uradila i u oblasti obnovljivih izvora – za samo dve poslednje godine izgrađeno je 57 malih hidroelektrana, 97 solarnih elektrana, prošle godine prvi vetropark, pet elektrana na biogas..., a deo strategije je i izgradnja gasnih elektrana, što bi Srbiji dalo punu energetsku bezbednost i potpuno izbilansiranu situaciju do 2030. godine za proizvodnju električne energije.



D. Mlađenović

Neophodni zamenski kapaciteti



Govoreći o elektroenergetici, Aleksandar Antić je naglasio da Srbija ima jasno definisane kapacitete i potrebe te projekcije za budućnost.

– Znamo da će potrošnja električne energije rasti i da je potrebno da modernizujemo termokapacitete i uskladimo se s direktivama i elementima zaštite životne sredine. Svesni smo toga da će od 2023. godine morati da se radi na zamenskim kapacitetima, a jedan od njih je i „Kostolac B-3”, projekat koji je već otpočet, a do 2025. godine neophodno je izgraditi još jedan takav termokapacitet – rekao je Antić.