Kontrola državne pomoći po evropskim merama

Postojeći Zakon o kontroli državne pomoći donet je pre decenije, tačnije 2009. godine, ali je primena u proteklih 10 godina ukazala da ga treba menjati i postojeće odredbe prispitati. Trenutno zakonsko rešenje sagledava državnu pomoć kao javni rashod ili umanjenje javnog prihoda, kojim se na selektivan način omogućava povoljniji položaj na tržištu, što za posledicu ima narušavanje ili opasnost od narušavanja konkurencije na tržištu.

Kako je za “Dnevnik” objasnio Vladimir  Antonijević, predsednik Komisije za državnu pomoć, ovaj zakon poprilično vodi svoj pravni život, a novi izazovi, naročito pravila unutar EU ali i u Srbiji, nameću potrebu dopunskog usklađivanja.

- Vlada je to prepoznala i u decembru prošle godine formirala radnu grupu na čijem sam čelu. Usklađivanje najpre ide u smeru postizanja veće efikasnosti Komisije, dopunske samostalnosti i nezavisnosti  u pogledu sredstava za rad i stručne službe, uz jasno definisan postupak odlučivanja, istovremeno uvažavajući sve instrumente koje nam evropska pravna tekovina nameće – objašnjava Antonijević.

Kako bi pripremili srpsku privredu za evropsku tržišnu utakmicu, dodao je Antonijević, Komisija za kontrolu državne pomoći mora da poseduje odgovarajuća pravila koje postoje i na evropskom tržišnom prostoru, a koja će biti na odgovarajući način artikulisana u novom pravnom okviru.

On potvrđuje da Komisija za kontrolu državne pomoći u svojoj praksi u proteklih 10 godina nije imala slučaj da je utvrdila neusklađenu državnu pomoć za koju bi morala da naložio povrađaj.

U periodu od 2010. do 2017. godine, dodeljena državna pomoć u Srbiji kretala se u proseku od 2,47 odsto BDP-a. Pokazatelji za ovo razdoblje govore da je državna pomoć po zaposlenom izosila u proseku 50.397 dinara, dok je u odnosu na ukupan broj stanovnika iznos državne pomoći nešto manji i u proseku iznosi 12.792.

- Međutim, neophodno je istaći da Komisija u roku od 10 godina od dodele sredstava može izvršiti naknadnu kontrolu i naložiti povraćaj u slučaju da je pomoć dodeljena ili korišćena suprotno pravilima. Ilustracije radi, Evropska komisija je 2016.godine ustanovila da je kompanija Epl koristila poreske povlastice u Irskoj od 1991. godine, koje nisu u skladu sa pravilima i naložila povraćaj u vrednosti 13 milijardi evra – ukazao je Antonijević dodajući da Komisija nalaže davaocu pomoći , što je nadležan državni organ, da izvrši povrćaj dodeljenih sredstava ukoliko nisu  namenski iskorišćena, a ne korisniku odnosno investitoru koji ih je dobio.

Novim zakonom o kontroli državne pomoći  eksplicitno se navodi šta se neće podrazumevati kao državna pomoć, a u dosadašnjoj praksi Komisija nije imala direktan pravni osnov za postupanje u takvim situacijama.  Novinu predstavlja i uvođenje jasnih uslova pod kojima obavljanje usluga od opšteg interesa ne predstavlja državnu pomoć. Biće propisano na koje sve načine državna pomoć može biti dodeljena. Iako je subvencija najprepoznatljiva, neophodno je bilo nabrojati i druge situacije radi lakšeg identifikovanja potencijalne državne pomoći i uvođenja obaveze prijave. Tako, oslobađanje od plaćanja poreza i taksi, prodaja ili korišćenje imovine u javnoj svojini – najčešće zemljišta, po ceni nižoj od tržišne takođe predstavljaju uobičajene instrumente kojim se dodeljuje pdržavna pomoć. Međutim, novim propisom je predviđena i posebna situacija kada država kupuje ili koristi imovinu privrednog subjekta po ceni višoj od tržišne, čime omogućava vlasniku te imovine da uveća svoje uobičajene prihode i pruži mu indirektnu pomoć.

LJ. Malešević