Svaki treći nezaposleni bez struke

U pripremi je i zakon o dualnom obrazovanju na fakultetima kako bi se školovali studenti za potrebe tržišta i odmah po završetku studija bili spremni da preuzmu radno mesto u nekoj od kompanija koje posluju na srpskom tržištu.

Izvršni član Upravnog odbora Nemačko-srpske privredne komore Martin Knap upozorava da je nemačkim investitorima koji žele da otvore firme u Srbiji potrebna radna snaga koja mora da se dokvalifikuje, dodajući da očekuje da se taj problem uskoro nađe i na dnevnom redu Vlade Srbije.

- Na rezultate dualnog obrazovanja u Srbiji treba čekati još nekoliko godina, pa se u međuvremenu radna snaga mora dokvalifikovati - objasnio je Knap.-  Zbog obuke za nove profile stručnjaka biće potrebna infrastruktura. Industrijska revolucija zahteva da radnik uči neprestano.

Na pitanje da li će, zbog najavljenih olakšica od početka naredne godine u Nemačkoj radnicima iz Srbiji biti olakšano zapošljavanje, Martin Knap smatra da se to neće dogoditi jer će i pored toga što će biti ukinute administrativne barijere za olakšan dolazak za posao, problem biti jačanje konkurencije radne snage pošto će u Nemačku dolaziti i stučnjaci iz drugih zemalja, poput Kine, Indije...

- Samo mala grupa stručnjaka u Srbiji  narednih godina neće moći da se zaposli u Srbiji, a radnici i ne bi trebalo da odlaze odavde jer su i ovde potrebni – zaključio je Knap.

Knap je samo potvrdio ono što se već nekoliko godina u našoj zemlji ponavlja, a to je da nema dovoljno kvalifikovanih radnika i da se i zaposleni i nezaposleni moraju dokvalifikovati i prihvatiti da je očuvanje radnog mesta zapravo doživotno učenje. Većina zaposlenih već je shvatila da se na radnom mestu mora stalno učiti kako bi se napredovalo i bolje zarađivalo. Jedino što, po oceni svih sindikalnih centrala, radnicima u Srbiji smeta jeste to što su zarade u Srbiji znatno manje od onih koje njihove kolege u Nemačkoj zarađuju.

S druge strane, od armije nezaposlenih veliki deo mogao bi da se dokvalifikuje i prekvalifikuje, ali se pokazalo da to ide sporo i da je malo onih koji se smatraju nestručnim prihvata da ide na obuke. Po podacima Statističkog biltetna Nacionalne službe za zapošljavanje na kraju prošle godine na evidenciji nezaposlenih bilo je 552.513 lica, od kojih je čak 184.618 bilo nestručnih, odnosno svaki treći nezaposleni je bez kvalifikacija. U isto vreme, nezaposlenih sa završenom srednjom školom, te višom ili visokom stručnom spremom, pa čak i doktoratom bilo je 367.895, ali je neizvesno koliki njih može bez dodatne obuke i dokvalifikacije odmah da obavlja konkretan posao u nekoj od stranih kompanija koje investiraju u Srbiju.

Ako se zna da Srbiji najviše nedostaju pre svega zanatlije, odnosno radnici za jednostavnije poslove, kao što su  pomoćni radnici na građevini, varioci, zavarivači, vozači, kuvari, krojači, mesari, pekari... onda nije teško shvatiti da bi dobar deo sada nezaposlenih koji su bez struke mogao da se dokvalifikuje, odnosno obuči za neko od tih zanimanja i tako sebi obezbedi radno mesto. Uz to, deo radnika koji već rade kroz  dokvalifikaciju mora da se prilagodi novim radnim mestima jer novi investitori često donose i nove tehnologije i traže nova znanja od svojih zaposlenih. Malo je investitora koji žele da otpuste stare i iskusne radnike, ali je zato mnogo njih koji traže da se oni dodatno edukuju i osposobe da rade na savremenim mašinama ili obavljaju poslove koje prethodnih godina nisu radili jer to od njih nije ni traženo.

Dakako, visina zarade utiče na spremnost zaposlenih da se dokvalfikuju i nezaposlenih da se obuče za deficitarna zanimanja. Tačno jeste da su srpske plate znatno manje od zarada u državama iz koje investitori dolaze, ali to je trenutno tako i teško da se tu može bilo šta učiniti. Uostalom, investitori i idu tamo gde imaju manje troškove za angažman radne snage. U ovim još uvek tranzicionim vremenima najvažnije je imati radno mesto, a kasnije će doći će na rad i visina plate. Koliko je važno doći do bilo kojeg radnog mesta, a njega već sada nema bez stručnosti i kvalifikacije, najbolje znaju oni koji na posao čekaju godinama pa i duže od decenije.

LJ. Malešević