Odlaganje stečaja kao poslednja slamka spasa

s privatnim s obzirom na to da formalno, po propisima, ona više nisu pod zaštitom države. Za šest je Vlada Srbije našla odgovarajuće rešenje, dok je 11 ostalo bez zaštite od poverilaca.

Ministar privrede Srbije Željko Sertić tvrdi da nijedno od tih preduzeća koja su od 28. maja  bez državne zaštite od poverilaca neće otići u stečaj. Naime, on ističe da je Vlada, zajedno s tim preduzećima, obezbedila da ona nastave ekonomski život i u narednom periodu, dodajući da pri tom nijedno od njih ne može računati na subvencije države, koje su im obustavljene još prošle godine.

Preduzeća za koje više nema državne zaštite su „Resavica”, RTB „Bor”, „Petrohemija”, Fabrika maziva Kruševac, PKB, Fabrika automobila Priboj, „Galenika”, „Ikarbus”, Fabrika kablova iz Jagodine, „Trajal”, „Jumko” i „Politika” AD. Sedam preduzeća biće rešeno kroz Unapred pripremljeni plan reorganizacije, dok je za ostale napravljen dogovor s poveriocima da odlože naplatu potraživanja. To pak znači da oni neće od prekosutra blokirati račune tih preduzeća i na taj način ih neće oterati u stečaj zbog dugova nastalih u prethodnim godinama. Nadležni tvrde da sva ta preduzeća poslednju godinu posluju pozitivno, a da dugovanja vuku iz prošlosti i da su ona zbog toga dostigla rekordne 3,5 milijarde evra.

Pošto u tim preduzećima ima više od 20.000 zaposlenih, ona će morati da smanje broj radnika i mnoga su već ponudila socijalni program po kojem će radnici dobijati 200 evra po godini radnog staža. U nekima od preduzeća već se mnogo radnika prijavilo za socijalni program, ali ima i onih u kojima je odziv slab, a evidentno je da ima viška zaposlenih. Niko još nema odgovor na pitanje šta će biti upravo s tim preduzećima u kojima je zainteresovanost za odlazak uz socijalni program mala, a smanjenja zaposlenih mora biti da bi se sproveo UPPR. 

Šta Unapred pripremljeni plan reorganizacije donosi tim preduzećima? Reč je zapravo o sudskoj odluci kojom ona praktično dokazuju da sada posluju pozitivno. Drugim rečima, on im donosi kratak predah u odnosu na dugovanja poveriocima, mogućnost reprogramiranja dugovanja, ali i zahteva da imaju pozitivno poslovanje ove godine. Ukoliko pak to ne budu činila, automatski idu u stečaj. Taj način „čuvanja” preduzeća na Zapadu se često koristi kod privatnih kompanija koja najviše duguju komercijalnim bankama. Ministar Sertić tvrdi i da je pomenutih 11 strateških preduzeća imalo najveći deo komercijalnih dugova bankama, kojima sama imovina firmi ništa ne znači ako ne mogu da je prodaju na tržištu.

– Zbog toga je i napravljen dogovor da se dugovi isplaćuju kroz reprogram – objasnio je Sertić. – To je onda jednak uslov kao kada preduzeća dobiju UPPR, samo moraju da poštuju dogovor jer u suprotnom, automatski idu u stečaj.

U 11 strateških preduzeća, od kojih je za „Galeniku” javni poziv u toku, odlaganje stečaja daje nadu da će barem deo zaposlenih sačuvati radno mesto. Nema dileme da će deo radnika završiti na Birou rada ili otići u penziju, ali će to biti njihova lična odluka koju će pratiti državna otpremnina.

LJ. Malešević

Uraditi što se mora

Ekonomisti su složni u oceni da će ta preduzeća, koja proteklu deceniju i više nisu uspela da se bore na tržištu, teško moći da se spasu s UPPR-om, odnosno naći kupca ili stateškog partnera, i da će država zarad socijalnog mira morati da nastavi da ih pomaže. Na tu opasnost upozorio je i Fiskalni savet Srbije, ističući da bi serivisiranje tih preduzeća i njihovo „veštačko” održavanje poreske obveznike Srbije moglo skupo koštati, ali i ugroziti započete ekonomske reforme.