Usevi pregrmeli kišne dane uz manje gubitke

Posle duže od 40 dana obilnih padavina, usevi će konačno početi da rastu i razvijaju se, premda se po ponudi na pijacama može zaključiti da kiša nije naudila povrću i voću, a ni ratarskim kulturama. 

Gledajući kako izgledaju mladi krompir i luk posejan jesenas, padavine su dobrodošle da se plodovi razvijaju jer na pijačnim tegzama ima pravilno razvijenog krupnog krompira i luka.

Od pre neki dan na pijacama ima i ranih sorti kasjija i bresaka, a pijačne tezge iz dana u dan sve su punije i trešanja i višanja. Po izgledu voća reklo bi se da su rane sorte dobro podnele veliku vlažnost.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, ujedno i predsednik Vojvođanskog udruženja povrtara dr Žarko Ilin kaže da kiša pogoduje kupusnjačama – kupusu, karfiolu, kelerabi, kelju, kao i krompiru i luku, ali istovremeno proizvođače upozorava na to da treba da povedu računa o tome da povrće zaštite od bolesti koje se mogu pojaviti kada se smenjuju kiša i sunce.

Zbog čestih i obilnih kiša na njivama je blato i zato sada kasni berba krastavaca pa se može reći da zbog kišnog vremena štete sada imaju proizvođači kornišona, kaže prof. dr Ilin. Kako dodaje, kiša nije dobrodošla ni paprici i grašku, ni lubenicama i dinjama, koje spadaju u povrće.

Lubenice i dinje ne vole kišno vreme ni dnevne temperatura ispod 13 stepeni, koje su upravo bile zabeležene u proteklom periodu – to povrće voli toplo sunčano vreme, navodi naš sagovornik.

Profesor voćarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu dr Zoran Keserović procenjuje da ćemo voća imati 150.000 tona manje u odnosu na očekivanja, pa će naša zemlja imati 1.350.000 tona voća, što će biti dovoljno za domaće potrebe i za izvoz.

Jabuke, kajsije i šljive se dobro drže, kaže prof. dr Keserović.

Led kojeg je bilo u subotičko-horgoškom regionu, dodaje,  napravio je štete na zasadima voća uopšte, pa se očekuje slabiji kvalitet i manje količine.

Generalno, višnje i trešnje su dobro prošle u uslovima kišnog vremena, s tim što su u nekim voćnjacima višnje otpadale, pre svega  zbog nedovoljne zaštite. Zabeleženo je masovno pucanje plodova trešnje sorte karmen, isto zbog nedovoljne zaštite, zaključuje Keserović.

Podaci o tome koliko je povrća ovog proleća posejano će se znati na jesen, kaže prof. dr Žarko Ilin. Uzimajući u obzir da je tokom zime krompir i pasulj glavno povrće, navodi da je krompir 2018. zauzeo u regionu Vojvodine 4.031 hektar, a prinos po hektatru bio je 23,7 tone pa smo krompira imali 95.704 tone. Povrtari sve ređe seju pasulj jer se cena iz godine u godinu ne menja pa je u Vojvodini lane bio posejan na svega 127 hektara. Pasulja smo dobili 1.167 tona, a prosečan prinos po hektaru bio je 1,4 tonu.

Gledajući ozimu pšenicu, koju ćemo prvo skidati u odnosu na jare ratarske kulture, dr Vladimir Aćin s Insituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je žito sada u fazi mlečne zrelosti –nalivanja.

Pšenica se sasvim oporavila i svaka naredna kiša može sada škoditi, kao i toplotni udari, smene tople i hladne klime, kazao je dr Aćin.

Prema njegovim rečima, ukoliko bude usledilo toplo vreme, žetva se može očekivati poslednjih dana juna.

Kukuruza smo najviše posejali. Dr Goran Bekavac s Odeljenja za kukuruz pri Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu kaže da je biljci obilna kiša pogodovala i da će vlažnosti u zemlji biti dovoljna za nekoliko faza razvoja.

Sada je za kukuruz značajno da se tretira protiv korova i uradi međuredna kultivacija, ističe Bekavac.  

Z. Delić