Radnici lako izgube posao, a veoma teško ga nalaze

uskoro biti bolje, posebno ne radnicima, čiji se položaj, po rečima predsednika Saveza samostalnih sindikata Vojvodine Gorana Milića, sve više pogoršava.

– Zaposleni u Srbiji žive u neprestanom strahu od gubitka radnog mesta jer je broj nezaposlenih, koji ih lako mogu zameniti, ogroman – kaže Milić. – To je posebno vidljivo u poslednje vreme, otkako je promenjeno radno zakonodavstvo, koje radnike ostavlja na vetrometini. Sada se najavljuju i dalje promene Zakona o radu i siguran sam u to da neće ići u korist radnika.

Milić ukazuje na to da je sadašnja situacija u privredi i ekonomiji proizvod poslenjih decenija, kada se mnogo toga promenilo – i društvo, i država, i okruženje. Usledile su privatizacije i restrukturiranja preduzeća, mnogo je bilo pogrešnih koraka, ugašena su mnoga radna mesta i nekad velike firme više ne postoje, a otvoreno je malo novih fabrika.

– Mnogi ljudi jednostavno se nisu snašli u novoj situaciji, a i dalje se ne snalaze, o čemu svedoči i to što je među nezaposlenima mnogo starijih od 50 godina koji se nisu prilagodili novim uslovima i nikome ne trebaju, a ne treba ni govoriti o tome kako se oseća čovek koji ostane bez posla i bez primanja. Promene su ogromne jer je od sistema koji je polazio od čoveka, sada u prvom planu kapital i na snazi je najtvrđi, neoloberalni koncept. Prava radnika su sve manja i ide se naruku poslodavcima – ističe Milić.

On kaže da je nesumnjivo potrebno izmeniti radno zakonodavstvo, ali ne na način na koji se to kod nas čini pošto se pri usklađivanju naših propisa u toj oblasti s evropskim to čini uglavnom tamo gde je na štetu radnika.

– Na sastanku s predstavnicima Evropske komisije o usklađivanju našeg zakonodavstva s evropskim istaknuto je da to ne znači ukidanje stečenih prava, a kod nas se to čini, pa se sada govori o mogućem ukidanju troškova za prevoz i topli obrok jer evropsko zakonodavstvo to ne poznaje, ali se zaboravlja da se u Evropi poštuju kolektivni ugovori, da su prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih jasno definisana, da se zarade isplaćuju redovno, da je nemoguće da se porezi i doprinosi ne uplaćuju – kaže Milić.

On napominje da je u Evropi, među radnicima i građanima, veoma razvijena svest o potrebi zajedničke borbe za određena prava, odnosno da je prisutna solidarnost. Toga, ukazuje Milić, u Srbiji nema jer je strah od gubitka posla veliki.

– Nedostaje nam solidarnost na svim nivoima, ljudi su umorni, osećaju se prevarenima i nema kritične mase. Vlada kolektivna apatija, mnogo je energije potrošeno uzalud, nada u pozitivne promene je izneverena, nastupilo je veliko razočarenje i bezvoljnost – ističe Milić.

Da bi se krenulo nabolje, kaže Milić, potrebno je i da privredni ambijent u Srbiji bude takav da dovede prave investitore, koji će imati povoljan ambijent za poslovanje, a da to ne bude dodatno smanjenje radničkih prava.

Zbgo toga je potrebno je i da se uspostavi pravi socijalni dijalog u kojem će svi partneri – poslodavci, država i sindikat – biti ravnopravni.

D. Mlađenović

Šetnja u Beogradu

U petak, 1. maja, u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije i Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost” planirana je šetnja Beogradom. Okupljanje je na Trgu Nikole Pašića u 11 časova, a potom će se radnici i okupljeni građani prošetati do Slavije.

Dan ranije, 30. aprila, i u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu i Nišu, na nekoliko punktova, predstavnci sindikata će, uz poziv za dolazak u Beograd, upoznavati građane sa svim važnim pitanjima vezanim za radno zakonodavstvo i prava radnika.