Odloženo iseljavanje petočlane porodice Ljubičić

 izvršenje je ipak odloženo dvadesetak dana jer Ljubičići nisu ispraznili kuću. Ovoga puta policija nije dolazila da omogući izvršitelju da preuzme i preda objekat novom vlasniku jer je to bio prvi pokušaj zaplene, ali će verovatno već u narednom pokušaju izvršitelju asistirati policajci.

Ljubičići su bez kuće ostali nakon izgubljenog spora s prvim komšijom Nedeljkom Trifkovićem, koji je Zorana Ljubičića tužio zbog ometanja poseda i dobio presudu u svoju korist, kojom je prvobitno Ljubičiću naloženo da plati oko 500.000 dinara odštete i oko 200.000 dinara sudskih troškova. Pošto Ljubičić, inače korisnik socijalne pomoći, nije imao novca da to plati, sud je naredio prodaju njegove kuće da bi se namirio Trifković, a pošto na zakazanim javnim prodajama nije bilo zainteresovanih kupaca, sudskom odlukom je naloženo da se kao vlasnik Ljubičićeve kuće upiše Trifković, što je u međuvremenu i sprovedeno.



Po rečima Zorana Ljubičića, problem je počeo kada ga je komšija Trifković tužio zbog navodne uzurpacije dela placa na kojem je ograda.

– Meni je prvo to bilo čudno jer ta ograda nikako ne ugrožava njegov deo placa niti je od nje mogao imati bilo kakvu štetu – priča Zoran Ljubičić, koji se u kuću u Radoja Domanovića uselio 2001. godine, kada je za nju dao dvosoban stan na Detelinari. – Međutim, sud je na kraju presudio u njegovu korist i prihvatio nekakav nalaz veštaka koji je utvrdio da je Trifković navodno pretrpeo štetu od 500.000 dinara zbog te ograde.



Porodica Ljubičić više od pola godine živi bez vode i struje jer je Nedeljko Trifković, uz sudsku odluku o preuzimanju kuće, tražio od nadležnih da kuću u kojoj Ljubičići još uvek žive, isključe s vodovodne i elektromreže.Zoranov komšija Milorad Radovanović iz kućnog broja 62b takođe se našao na meti tužbe komšije Trifkovića, ali je on uspeo da isplati odštetu po presudi i tako spasi svoju kuću.



– Ljubičićeva, Trifkovićeva i moja kuća su katastarski na istom placu, ali mi u svojim ugovorima imamo tačno precizirano kome šta pripada – objašnjava Radovanović. – Meni je dosuđeno 80.000 dinara jer sam oborio deo tužbe koji se odnosio na drugi plac koji delimo samo Ljubičić i ja, a s kojim Trifković nema nikakve veze. Međutim, iste te argumente sud nije prihvatio u Ljubičićevom slučaju pa je njemu obračunata navodna šteta čak i u odnosu na plac s kojim Trifković nema nikakvog dodira.

Obojica su ogorčena na veštačenje koje je sud prihvatio kao validno, a u kojem, po njihovim rečima, ima mnogo propusta i nelogičnosti.

– Veštak je naveo da je Zoran izgradio ogradu koja deli parcele i Trifkoviću onemogućava ulaz i pristup delu parcele koji inače koristi Zoran. Ta ograda tu stoji više od 40 godina i Zoran ju je tu zatekao kada je kupio kuću, a osim toga, taj deo placa iza ograde pripada Zoranu i Trifković svakako nema šta tamo da traži.



Trifkovićev deo placa je i on sam ogradio i apsolutno ima pristup svom delu, ali je iskoristio to što smo na istoj parceli i što je on uspeo da legalizuje svoj objekat pa je preko suda tražio odštetu jer nema pristup i u naša dvorišta – pojašnjava Radovanović komplikovane administrativno-pravne odnose koji su na kraju doveli do toga da petočlana porodica završi na ulici. 

S druge strane Nedeljko Trifković, koji je prisustvovao pokušaju izvršenja, tvrdi da je Ljubičić prevaren od osobe koja mu je prodala kuću u Radoja Domanovića.



– Zoran Ljubičić je zamenio stan za divlje izgrađen objekat na tuđem zemljištu – mom, što dokazuju pravosnažne presude. U sporu s Miloradom Radovanovićem, posle 22 godine suđenja, parnica je pravosnažno okončana u moju korist. Sve ovo što radim, radim u skladu sa zakonom i po sudskim presudama – rekao je Trifković.



Međutim, Ljubičić i Radovanović kažu da vlasništvo nikada nije bilo sporno jer postoji uredna dokumentacija o tome kada je Ljubičić roditeljski stan na Detelinari zamenio za kuću na Salajki.

– Moja žena i ja smo takođe zamenom postali vlasnici naše kuće i našeg dela placa i tu nema ništa sporno. Postoji rešenje Republičkog geodetskog zavoda o dve parcele, gde jasno piše da na parceli 2819 Ljubičić, Trifković i ja imamo isto pravo korišćenja, dok su u kupoprodajnim ugovorima navedene tačne dimenzije koliko kojoj porodici pripada, i to je prvobitno bilo pravo korišćenja, a sada je pravo svojine. Na drugoj parceli, 2820, samo Ljubičić i ja imamo pravo korišćenja, a Trifković se ni ne spominje – kaže Radovanović.



On i Ljubičić su podneli žalbe sudu uz zahteve za obnovu postupka jer su obojica  došli do svedoka koji je podigao ogradu i nadaju se da će ih sud prihvatiti ne bi li u ponovljenim suđenjima dokazali da ničiji posed nisu ugrozili i da koriste samo ono što je njihovo.



N. Perković