Posle ponovljenog suđenja, ista presuda za obračun u Petrovaradinu 2020.

Drugooptuženom Veselinu Džeferoviću (61), koji se tereti za lake telesne povrde s prekoračenjem nužne odbrane, odmereno je ponovo šest meseci pred novim većem sudije Nataše Vojnović.

U novosadskom Višem sudu u ponedeljak je završeno ponovljeno suđenje, nakon što je Apelacioni sud usvojio žalbu branilaca na presudu Višeg suda okrivljenima koji su zbog međusobnog obračuna. Tom prilikom, nakon što je ispitan veštak za sudsku medicinu, iznete su završne reči.

Branilac prvookrivljenog Lazara Jovanovića, koji je u pritvoru, naveo je da je njegov branjenik bez ikakve mrlje u životu i osuda, dok je drugookrivljeni više puta osuđivan za dela s elementima nasilja i na robiji proveo preko 15 godina.

Advokat Jovan Radanović naglasio je u završnim rečima da svako ima pravo da brani svoj život, a da smatra da se događaj nije odigrao kako je opisano u preciziranoj optužnici. On je naveo da se u ovom slučaju radilo o borbi za život, a drugookrivljeni Veselin Džeferović je mnogo jači od njegovog branjenika koji je trpeo zlostavljanje i odgovorio na napad. Napomenuo je da su na oklagiji pronađeni samo DNK tragovi od dodira od drugookrivljenog i samo krv mog branjenika.

Predložio je oslobađujuću presudu, pošto, kako je kazao, delo počinjeno u nužnoj odbrani nije krivično delo, dok bi njegov branjenik, kako smatra, trebao da ima status oštećenog.

Branilac drugookrivljenog Veselina Džeferovića, advokat Nikola Travica takođe je tražio oslobađajuću presudu za svog branjenika. Rekao je da je odbrana nakon okončanog ponovljenog krivičnog postupka čvrstog uverenja da on nije počinio lake telesne povrede s prekoračenjem nužne odbrane. Ocenio je da su radnje bile neophodne da bi on odbio napad.

- Okrivljeni Jovanović ga je besomučno ubadao nožem u telo, a prestao je da ga udara kada se uverio da više neće zadobijati ubode i osujetio da ga ovaj liši života - rekao je Travica u završnoj reči. 

Podsetimo, okrivljeni Jovanović dopunio je prošlog novembra na otvaranju pretersa pred novim većem svoju odbranu. Kazao je da je ranije propustio da kaže važne detalje o tome šta je prethodilo sukobu s drugookrivljenim, iako je ranije u više navrata izneo odbranu, a i prethodni obiman iskaz je „doterivao” u više navrata za zapisnik.

On je priznao da je ubo jednom drugooptuženog Veselina Džeferovića, ali je druge povrede, odnosno ubode, ocenio kao sumnjive. Kazao je da je bio prvi napadnut udarcima šakama i oklagijom posle beznačajne rasprave oko scene u filmu, te da je dohvatio nešto, da nije ni bio svestan da je to nož, kada je bio jako udaren oklagijom u glavu i odbačen na cediljku za sudove.

Njemu se stavlja na teret da je u stanju teškog pijanstva sa preko tri promila alkohola u krvi, nakon svađe i fizičkog sukoba, pokušao kuhinjskim nožem da ubije drugookrivljenog Veselina Džeferovića, koji je stanovao kao podstanar na pomenutoj adresi. On mu je, prema optužnom aktu, zadao tri uboda sečivom dugim dvadesetak centimetara u predelu grudi i trbuha, nakon čega mu je ovaj drugi uzvratio s dvadesetak udaraca drvenom oklagijom u predelu glave.  

Drugooptuženi Džeferović, koji se brani sa slobode, kazao je tom prilikom da je sve što je tada izjavio Jovanović „umetnička laž”, koju je on smislio jer je imao vremena za to. On je rekao da je prvookrivljeni bio pijan te večeri 29. aprila 2020. godine, u Mažuranićevoj ulici u kući, sada pokojnog, svedoka Lazara Mitrovića. Za napad je okrivio optuženog Jovanovića i kazao da je on pri tome koristio noževe, da je pokušao da dođe i i do brice na stolu, a da bi ga sprečio u tome, on je dohvatio oklagiju i tukao ga gde stigne, jer bi ga, navodno, sigurno ubio da je uspeo u svom naumu. Naveo je da je pobegao kroz vrata čim je Jovanović pao na kolena usled zadobijenih udaraca. 

Okrivljeni Lazar Jovanović je u ponedeljak u završnoj reči tražio da mu se ukine pritvor u kojem je 33 meseca, a bio je, po njegovim rečima, i svedok samoubistva jednog pritvorenika koji boravi u istoj prostoriji. Ovaj zahtev sud je, jučerašnjom odlukom, to odbio.

        M. Vujačić