Tužilačka istraga mora na reviziju

 i Zakonika o krivičnom postupku jer, kako su rekli na tribini koja je u organizaciji Advokatske komore Beograda nedavno održana u beogradskom Centru „Sava”, neka postojeća rešenja su neodrživa.



Javnoj raspravi je, osim velikog broja advokata, prisustvovalo i nekoliko profesora, između ostalih dr Milan Škulić, dr Vojislav Đurđić i dr.

Najviše polemike i rasprave bilo je oko tužilačke istrage, pri čemu se većina složila u tome da postoji potreba da se odredbe Zakonika o krivičnom postupku u tom delu najviše izmene, s obzirom na to da je praksa pokazala mnogo nedostataka.U ime Advokatske komore Vojvodine, na skupu je govorio novosadski advokat Goran Karadarević, koji kaže da nije pitanje da li je ona potrebna ili ne, već je pitanje na koji način je uređena.



– Tužilačka istraga nije novina u regionu, praktično, mi smo među poslednjim zemljama koje su taj institut unele u Zakonik o krivičnom postupku – kazao je Karadarević. – Javila se potreba za efikasnošću krivičnog postupka, ali, po važećim propisima, čini se da je efikasnost postupka poistovećena s brzinom, a to nije isto, posebno kada brzina ide nauštrb prava okrivljenih zagarantovanih Ustavom.



Po njegovim rečima, problem počinje od toga što su ranija ovlašćenja koja je imao istražni sudija data u ruke javnom tužiocu, što nije dobro rešenje jer, kako tvrdi, iako Tužilaštvo treba da vodi istragu, ne sme se zaboraviti da je tužilac pred sudom stranka u postupku.– Posebno imajući u vidu novi Zakonik, koji je uredio glavni pretres na adverzijalan način, odnosno izbacio iz Zakonika načelo istine, zatim dao vrlo ograničene mogućnosti sudiji da donese odluku da se neki dokaz izvede, praktično, sistem sličan onom koji se sprovodi u SAD.

Smatramo da je neodrživa odredba po kojoj na glavnom pretresu sud na lak način čita dokaze koje u istrazi izvodi Tužilaštvo. Kod nas se javlja problem što jedna stranka u postupku (Tužilaštvo) servira sudiji sve dokaze i praktično i pre otpočinjanja glavnog pretresa, sudija zna stanje u spisu predmeta, pa otprilike i kakva je presuda – kaže Karadarević.



Jedan od predloga advokatskih komora će biti to da se Tužilaštvu poveri prikupljanje samo onih dokaza koji su neophodni da se donese odluka o podizanju optužnog akta ili obustavljanju istrage, ali ne i, kako sada stoji u Zakoniku, da Tužilaštvo prikuplja čak i one dokaze za koje smatra da su celishodni, što je, po mišljenju advokata, preširoko „bačena mreža“.



– Po nama, sporna je i odredba koja reguliše pravo da Tužilaštvo može ovlastiti organe MUP-a da obave određene dokazne radnje, bez preciziranja koje su. Postavlja se pitanje da li tužilac može ovlastiti policiju da sasluša svedoka i da se taj dokaz koristi u daljem toku postupka, što bi bilo apsurd. Ako tužilac može da ovlasti policiju da preduzme neku dokaznu radnju, zar nije logičnije da pre ovlasti sudiju za prethodni postupak? – kaže Karadarević.



Advokati su na skupu u Beogradu ukazali i na to da okrivljeni nema pravo da izjavi žalbu sudu protiv naredbe o sprovođenju istrage, što je suprotno Ustavu, koji garantuje pravo na zaštitu pred sudom i pravo na pravni lek. Praktično, tom naredbom se otvara krivični postupak protiv nekoga, a taj neko nema pravo da izjavu žalbu protiv toga, što nije dobro rešenje.



– Sigurno ćemo imati i nekih predloga koji se tiču uređivanja kontrole optužnice, koja se sada svodi na odgovor na optužnicu okrivljenog i branioca. Smatramo da je neophodno već u fazi pred vanpretresnim većem odrediti prisustvo, kako stranaka, tako i branioca, i ročište na kojem će se vršiti kontrola optužnice, te osim pismenog, i usmenim putem izlagati optužnica i odgovor na optužnicu.



– Mi danas imamo pripremno ročište kada je optužnica već stupila na pravnu snagu, ali je neophodno, slično anglosaksonskom pravu, da se uvede posebno ročište na kojem će se raspravljati o tome da li optužnica uopšte treba da stigne do postupajućeg sudije ili predsednika veća. To je veoma bitno zbog izdvajanja nezakonitih dokaza na vreme te je neophodno da se prvo na ročištu definitivno raspravi da li su predloženi dokazi zakoniti, kao i da li ima mesta podizanju optužnice, pa tek onda da predmet dobije postupajućeg sudiju koji će suditi na glavnom pretresu – naveo je Goran Karadarević.



N. Perković