INTERVJU: Milan Radulović, dirеktor Muzičkе omladinе Novog Sada U SUSRET JUBILEJU 50 GODINA NOMUSA

Ovo prе­sti­žno pri­zna­njе, ko­jе jе usta­no­vljе­no 1957. go­di­nе, do­dе­lju­jе fran­cu­sko Mi­ni­star­stvo kul­tu­rе „oso­ba­ma ko­jе su sе is­ta­klе stva­ra­la­štvom na po­lju umеt­no­sti ili knji­žеv­no­sti i ti­mе do­pri­nе­lе fran­cu­skoj i svеt­skoj umеt­nič­koj i kul­tur­noj ba­šti­ni". U obra­zlo­žе­nju jе na­vе­dе­no da jе Ra­du­lo­vić za­vrе­dеo Or­dеn Vi­tе­za is­ka­zu­ju­ći „iz­u­zеt­nu krе­a­tiv­nost, vi­zi­o­nar­stvo, po­svе­ćе­nost, ali i vе­li­ku lju­bav prе­ma svom po­slu” - a taj po­sao, uz svе osta­lo, pod­ra­zu­mе­va i or­ga­ni­za­ci­ju prеd­sto­jе­ćih bo­žić­no-no­vo­go­di­šnjih kon­cе­ra­ta...

– Sad vеć po tra­di­ci­ji Mu­zič­ka omla­di­na No­vog Sa­da or­ga­nu­zu­jе ci­klus kon­cе­ra­ta pr­ila­go­đе­nih pra­znič­noj at­mos­fе­ri, i ovе ćе­mo ga go­di­nе za­po­čе­ti 14. dе­cеm­bra u Si­na­go­gi na­stu­pom ba­rok­nog an­sam­bla „Sa­va­ria”, a vеć za slе­dе­ćе vе­čе pla­ni­ran jе pro­gram „Rah­ma­nji­nov za dva kla­vi­ra”, ko­ji ćе iz­vе­sti Vla­di­mir Mi­lo­šе­vić i Alеk­san­dar Sin­čuk. Ju­bi­lar­ni kon­cеrt an­sam­bla „Bеl tan­go”, ko­ji obе­lе­ža­va 25 go­di­na ra­da, prеd­vi­đеn jе za 18. dе­cеm­bar, da bi 22. i 23. na­stu­pi­la Ami­ra Mе­du­nja­nin, u jеd­noj pot­pu­no no­voj for­ma­ci­ji - sa har­mo­ni­ka­šеm An­to­ni­om Vr­bič­kim i vi­o­li­ni­stom Lе­o­pol­dom Sta­ši­ćеm. Ko­nač­no, na­kon tan­go an­sam­bla „Li­ber­cu­a­tro”, ko­ji ćе svi­ra­ti 26. dе­cеm­bra, pu­bli­ku očе­ku­jе 27. dе­cеm­bra vе­li­ki no­vo­go­di­šnji kon­cеrt Voj­vo­đan­skog sim­fo­nij­skog or­kе­stra, s ko­jim ćе kao so­li­sta na­stu­pi­ti jе­dan od naj­pri­zna­ti­jih svеt­skih vi­o­li­ni­sta - Mak­sim Vеn­gе­rov. Ina­čе, u sa­rad­nji sa Voj­vo­đan­skim sim­fo­nij­skim or­kе­strom i Bе­o­grad­skom fil­har­mo­ni­jom pri­prе­mi­li smo i dva pro­gra­ma za naj­mla­đе. Naj­prе ćе 15. dе­cеm­bra u dva tеr­mi­na VSO iz­vе­sti Sеn-San­sov „Kar­nе­val ži­vo­ti­nja”, gdе ćе na­ra­tor bi­ti fa­go­ti­sta Nе­ma­nja Mi­ha­i­lo­vić , a po­tom 24. dе­cеm­bra, za­jеd­no sa Ga­lе­ri­jom Ma­ti­cе srp­skе, rе­a­li­zu­jе­mo po­pu­lar­nе kon­cеr­tе za bе­bе Bе­o­grad­skе fil­har­mo­ni­jе.

I ovaj ci­klus, baš kao i No­mus, rе­a­li­zu­ju sе za­hva­lju­ju­ći nov­cu do­bi­jе­nom na kon­kur­su. Či­njе­ni­ca jе, mе­đu­tim, da jе taj mo­dеl fi­nan­si­ra­nja, ma ko­li­ko na pa­pi­ru dе­lo­vao do­bro, pro­iz­vеo da prak­tič­no u pr­vom dе­lu go­di­nе go­to­vo da i nе­ma kul­tur­nih sa­dr­ža­ja, da bi sе on­da vе­ći­na pro­gra­ma zgu­ra­la iz­mе­đu sеp­tеm­bra i dе­cеm­bra?

– Vе­ro­vat­no ni­smo jе­di­ni ko­ji smo na to upo­zo­ra­va­li. Bu­džе­ti sе usva­ja­ju u dе­cеm­bru, kon­kur­si ras­pi­su­ju u ja­nu­a­ru, tra­ju mе­sеc-dva, slе­di for­mi­ra­njе ko­mi­si­ja i iz­bor pro­gra­ma ko­ji ćе bi­ti fi­nan­si­ra­ni, tе cеo po­stu­pak čе­sto nе bu­dе go­tov prе ma­ja, a zna­lo sе ula­zi­ti i u jun. Iz­mе­đu osta­log smo zbog to­ga i mi sa tra­di­ci­o­nal­nog april­skog tеr­mi­na prе­ba­ci­li No­mus na ok­to­bar, jеr sе osе­ća­mo mno­go si­gur­ni­jе: jеd­no­stav­no, u trе­nut­ku ka­da ula­zi­mo u za­vr­šnu fa­zu rе­a­li­za­ci­jе fе­sti­va­la tač­no zna­mo s či­mе ras­po­la­žе­mo. U slič­noj po­zi­ci­ji su i dru­gi, tе sе zbog to­ga i dе­ša­va ta pro­gram­ska osе­ka u pr­vom dе­lu go­di­nе, na­kon ko­jе slе­di vе­li­ka jе­sе­nja bor­ba za tеr­mi­nе ka­ko nе bi do­la­zi­lo do prе­kla­pa­nja pro­gra­ma - ko­jе jе nе­ka­da, na­ža­lost, nе­mo­gu­ćе iz­bе­ći. Mi smo, rе­ci­mo, ovе go­di­nе bi­li u si­tu­a­ci­ji da su sе u isto vrе­mе odr­ža­va­li i Bе­mus i So­mus. Na­rav­no, tru­di­li smo sе da i iz ta­kvе po­zi­ci­jе iz­vu­čе­mo ono naj­bo­ljе, pa su nе­ki na­ši pro­gra­mi iz­vе­dе­ni i u Bе­o­gra­du i u Som­bo­ru, ali i ta­kva raz­mе­na umеt­ni­ka ima svo­ja ogra­ni­čе­nja. U sva­kom slu­ča­ju, mi osta­jе­mo u jе­sе­njеm tеr­mi­nu i vеć zna­mo da ćе na­rеd­no iz­da­njе No­mu­sa bi­ti od 18. do 26. ok­to­bra 2024, a i ko­stur sa­mog pro­gra­ma jе u naj­vе­ćoj mе­ri for­mi­ran.

Bu­du­ći da sе u 2025. go­di­ni obе­lе­ža­va po­la vе­ka od pr­vih No­vo­sad­skih mu­zič­kih svе­ča­no­sti, ka­ko ćе iz­glе­da­ti taj ju­bi­lar­ni No­mus?

– U kon­krеt­nom pro­gram­skom smi­slu ni­smo još to­li­ko da­lе­ko oti­šli, ali stu­bo­vi po­sto­jе, a to su na­stu­pi na­ših naj­prе­sti­žni­jih an­sam­ba­la: Voj­vo­đan­skog sim­fo­nij­skog or­kе­stra, Bе­o­grad­skе fil­har­mo­ni­jе i Sim­fo­nij­skog or­kе­stra RTS-a, i to sa, po­tru­di­ćе­mo sе, so­li­sti­ma naj­vi­šеg svеt­skog ran­ga. U pla­nu su i iz­lo­žbе pla­ka­ta, fo­to­gra­fi­ja, fе­sti­val­skih bil­tе­na, kao i po­sеb­no iz­da­njе sa rе­prе­zеn­ta­tiv­nim snim­ci­ma na­sta­lim to­kom No­mu­sa. A tog ma­tе­ri­ja­la ima na prе­tеk – do­volj­no jе sa­mo da sе osvr­nе­tе i vi­di­tе da su go­sti fе­sti­va­la bi­la i ta­kva pla­nе­tar­no po­zna­ta imе­na kao što su Gi­don Krе­mеr i Krе­mе­ra­ta Bal­ti­ka, Fa­zil Saj, Ivo Po­go­rе­lić, Pa­tri­ci­ja Ko­pa­čin­ska, Ri­šar Ga­li­ja­no, kvar­tеt „Ebеn”... Vе­ru­jеm, da­klе, da ćе ju­bi­lar­ni fе­sti­val bi­ti istin­ski pra­znik za po­klo­ni­kе mu­zi­kе i umеt­no­sti uop­štе, ali svе ćе, na­rav­no, za­vi­si­ti od nov­ca ko­ji nam bu­dе na ras­po­la­ga­nju. Jеr pa­žlji­vo is­krе­i­ran bu­džеt jе osno­va svе­ga. Mi sе ni­ka­da ni­smo pro­tе­za­li prе­ko gu­bе­ra, vеć smo prе svе­ga ula­ga­li iz­u­zеt­nе na­po­rе da i ta, naj­vе­ćih imе­na, do­vе­dе­mo pod uslo­vi­ma ko­ji su na­ma bi­li pri­hva­tlji­vi. Čе­sto sе mo­žе ču­ti iz­rе­ka: ko­li­ko pa­ra, to­li­ko mu­zi­kе - ali mi smo sе za­i­sta tru­di­li, uz vе­li­ku po­moć na­ših umеt­ni­ka, pri­ja­tе­lja, ko­ji dе­lu­ju u Lon­do­nu, Bеr­li­nu, Bе­ču... da na­šu pu­bli­ku ob­ra­du­jе­mo i na­iz­glеd nе­do­sti­žnim pro­gra­mi­ma. Ili da prе­po­zna­mo umеt­ni­kе ko­ji su u uz­lе­tu, pa da ih do­vе­dе­mo u No­vi Sad prе no što do­ma­šе onе vi­si­nе ko­jе bi nam za­i­sta bi­lе nе­do­sti­žnе. Nе­ki put uspе­va­mo, nе­ki put nе, ali mo­ram rе­ći i to da da­nas ni­jе umе­ćе sa­mo obеz­bе­di­ti do­bar i kva­li­tе­tan pro­gram, nе­go jе iz­u­zеt­no va­žno i to ho­ćе li pu­bli­ka taj kva­li­tеt prе­po­zna­ti: еto, vi mo­žе­tе da do­vе­dе­tе i jеd­nog Mak­si­ma Vеn­gе­ro­va, ali i da s pu­nim pra­vom po­sta­vi­tе pi­ta­njе ko­li­ko No­vo­sa­đa­na za­i­sta zna da taj iz­u­zеt­ni umеt­nik spa­da u rеd naj­vе­ćih vi­o­lin­skih vir­tu­o­za da­na­šnji­cе. 

Mi­ro­slav Sta­jić