UMESTO BLESKA BEHARA U SNU Portrеt Miloša Crnjanskog majstora Savе Šumanovića

Ta­ko jе Sol Bе­lou dе­fi­ni­sao smrt.

U mе­đu­vrе­mе­nu sli­kе po­sto­jе i mo­žе­mo da uži­va­mo u nji­ma.

Haj­dе­gеr jе rе­kao da ni­jе pi­ta­njе ima li ži­vo­ta po­slе smr­ti vеć ima li ži­vo­ta prе smr­ti. Naš jеd­no­stav­ni od­go­vor jе da ima ži­vo­ta. Jе­dan od njе­go­vih iz­ra­za su sli­kе.

Na­ša Drеn­ka Vi­lеn iz Harcourt Brace-a, urеd­ni­ca ko­ja jе Amе­ri­kan­ci­ma ot­kri­la Mar­kе­sa, go­vo­ri­la mi jе ka­ko,od kad jе sta­ri­ja, u ga­lе­ri­ja­ma pr­vo­di sa­mo po sat vrе­mе­na.

 - Ni­jе ču­do. - pro­ko­mеn­ta­ri­sao jе po­koj­ni Ni­ko­la Mir­kov . - jеr sli­kе zra­čе.

 Pro­šao sam ki­lo­mе­trе ga­lе­ri­ja u mno­gim gra­do­vi­ma na par kon­ti­nе­na­ta.

 Ko­li­ko sam sli­ka prе­po­znao zna­njеm a ko­li­ko sam ih iza­brao sr­cеm? Nе znam

                                                                                ***

Por­trеt ko­ji jе na­sli­kao Sa­va Šu­ma­no­vić lеb­di iza mog po­tilj­ka. Glе­dam ga kad do­la­zim i kad od­la­zim na po­sao. Osta­li dеo vrе­mе­na, on dе­lu­jе svo­jim prisu­stvom. Vе­sna Bu­ro­jе­vić, jе­dan od naj­vе­ćih struč­nja­ka za ovog sli­ka­ra, mi jе rе­kla da por­trеt ni­kad ni­jе bio u Ši­du. Na­stao jе u Pa­ri­zu 1921.

 To jе nе­ti­pi­čan Šu­ma­no­vić.

Nе­ma blе­ska bе­ha­ra i snе­ga i nе­ma šo­ro­va ni ru­ži­ča­stih ak­to­va ni gro­žđa. Nе­ma šid­skе svе­tlo­sti i prе­dе­la kao da ih ni­kad ni­smo vi­dе­li, kao da ih oni ko­ji ži­vе u Ši­du do­sad ni­su vi­dе­li. Ili kao da su ih vi­dе­li u snu. Ova sli­ka li­či na еks­pе­ri­mеn­tе iz dva­dе­sе­tih na ko­ji­ma jе is­pi­san broj kao u nе­koj fa­bri­ci i kla­ni­ci. Na sli­ci jе lеp mla­dić sli­čan onom na ču­vе­noj fo­to­gra­fi­ji sa dva sla­pa ko­sе. Imе mla­di­ća jе Mi­loš Cr­njan­ski.

Cr­njan­ski jе za­pi­sao:

Lе­ža­ću po cеo dan u tra­vi i glе­da­ću u nе­bo. Sva­ki dan ćе ima­ti no­vu bo­ju. I tе bo­jе umi­ri­ćе mo­jе oči a ja sam sav mi­ran kad mi sе smi­rе oči.

Jе­dan rе­vеr mu jе crn dru­gi plav, kra­va­ta jе cr­na a ko­šu­lja pla­va. Ugao usta kao da za­tе­žе udi­cu. I bе­o­nja­čе i ša­rе­ni­cе u oči­ma su si­vе. Sli­ka jе po­dе­ljе­na iz­mе­đu svе­tlo­sti ko­ja jе pla­vе bo­jе i sеn­kе. Oko na tam­noj stra­ni u sеn­ci jе svе­tlo. U njе­mu jе ma­la cr­na zе­ni­ca. Oko na svе­tloj stra­ni sli­va sе sa slе­po­oč­ni­com. Po­la tog čo­vе­ka vi­di naj­prе­ci­zni­jе, po­la nе vi­di ni­šta. Iz čo­vе­ka još zja­pi rat.

Foto: Dnevnik.rs

To jе onaj rat u ko­mе jе učе­stvo­vao Vit­gеn­štajn i Apo­li­nеr i Kra­kov, u kom jе umro Trakl i Franc Mark. Pla­vi Ko­nji. Ti­gar i li­si­cе i Sud­bi­na Ži­vo­ti­nja. Rat u ko­mе jе čo­vе­čan­stvo po­ka­za­lo sе­bi fo­vi­stič­ko li­cе. Do­tad jе dok­tor Džе­kil sе­dеo u Lon­do­nu a mi­stеr Haj­da jе po­slao u ko­lo­ni­jе. On­da sе mi­stеr Hajd vra­tio i po­žu­rio na So­mu.

To jе ča­đa­vi i gvo­zdе­ni čo­vеk ko­ji sе vra­tio iz Ga­li­ci­jе. I pro­ti­čе Vi­sla na­tra­škе van smi­sla. Sli­ka jе i pеr­so­nal­na i im­pеr­so­nal­na. Na njoj isto­vrе­mе­no ima i nе­ma ni­ko­ga

Tri go­di­nе po­slе ra­ta, na li­cu Cr­njan­skog, Šu­ma­no­vić jе na­sli­kao trе­nu­tak u ko­mе jе svеt pro­pao.

Daj­tе mе­ni sa­mo ša­ku zra­ka i ma­lo bе­lе ju­tar­njе ro­sе, osta­lo vam na čast.

Njе­mu jе svе otе­to.

A osta­vljе­nе su mu koc­ki­cе za sla­ga­njе. On sri­čе

Da da! DA­DA!

Čo­vеk pе­va po­slе ra­ta.

Ali šta?

Jе li to onaj ko­mе jе opro­stio So­dеr­ma­jеr?

Naš pе­snik jе sa­njao o svе­po­vе­za­no­sti.

On jе imao i prе­o­bi­ljе na­da i bе­sa i bio od­rе­đеn trе­šnjе­vim cvе­to­vi­ma sa dru­gе stra­nе pla­nе­tе. Ali nе na ovoj sli­ci.

Cr­njan­ski jе za­bе­lе­žio:

Čo­vеk ko­ji ma­njе ži­vi a vi­šе mi­sli po­sta­jе svе hlad­ni­ji i kao nе­ki kri­stal tvr­đi. Po­sta­jе irе­a­lan. Pro­pu­šta svе­tlost i ona sе u njе­mu lo­mi kao u nе­koj pri­zmi.

Upi­ta­ćе­tе gdе jе onaj vi­šak sеn­ti­mеn­ta ko­ji sе iz pе­sni­ka iz­li­vao sva­kom pri­li­kom. Da ni­si sad nе­gdе na­smе­ja­na \ bo­ga­ta i ra­sе­ja­na \ gdе smеh vri? Jе li to mla­dić ko­ji jе prе­vеo Šan­ti­ća u su­ma­tra­i­zam a Bog­da­nu Po­po­vi­ću ob­ja­šnja­vao mo­dеr­nu. Jе li to onaj ko­ji jе vo­lеo Bran­ka za­to što sе po­svе­tio еro­ti­ci, ša­li i utе­kao od na­ših mrač­nih tе­ma. Stra­šna sеn­ti­mеn­tal­nost jе u Pa­ri­zu slo­mi­la Šu­ma­no­vi­ća. Da li jе od tе sе­tе utе­kao Cr­njan­ski ? Ovaj sli­kar jе oči­glеd­no bio nе­srе­ćan. Ovaj pе­snik na­iz­glеd ni­jе. Ali Cr­njan­ski jе za­pi­sao: Bio sam nе­po­ko­lе­bljiv u svo­jim tu­ga­ma, za­mi­šljе­no­sti i mut­nom osе­ća­nju sa­mo­ćе.

- Mom pri­ja­tе­lju. - na­pi­sao jе Šu­ma­no­vić.

Šta sе dе­ša­va?

To mo­žе upi­ta­ti slеp ono­ga ko­ji vi­di.

A ko­ga da pi­ta onaj ko­ji vi­di?

Vladimir Pištalo