PREDSTAVLJENA MONOGRAFIJA O PRVAKINJI DRAME SNP-a GORDANI ĐURĐEVIĆ DIMIĆ Vredelo je igrati se, radovati se, stvarati
Dve sedmice pre no što će u svom matičnom teatru, na sceni Srpskog narodnog pozorišta odigrati predstavu „Arsenik i stare čipke“ kojom će otići u penziju, pod svodovima ove kuće predstavljena je monografija o Gordani Đurđević Dimić, prvakinji drame SNP-a, iz pera novinarke Večernjih novosti Jovanke Simić.
Kako je autorka rekla, za nju je pisanje monografije bila dvostruka privilegija, u prvom redu zato što je Gordana Đurđević Dimić izvanredna glumica, a potom i stoga što ju je ona odabrala da o njoj piše.
– Četiri decenije je Gordana provela na sceni SNP-a, što rečito govori o njenoj bogatoj karijeri – kazala je Jovanka Simić. – Odigrala je 58 uloga u SNP-u, 18 u teatrima u Subotici, Zrenjaninu i Kruševcu. Gotovo svaka druga rola ovenčana je barem jednom nagradom, a do danas je 31 priznanje dobila uključujući i Dobričin prsten, najznačajniju nagradu za životno delo. Odigrla je 33 uloge u filmovima i TV serijama i dvadesetak u radio dramama.
Po rečima Simićeve, Gordanin glumački opus svojevrsni je bukvar, putokaz budućim naraštajima glumaca, koji iz njega mogu da nauče mnogo toga.
Monografija kojom se SNP odužuje za četvorodecenijsku posvećenost Gordane Đurđević Dimić matičnom pozorištu satkana je od 10 poglavlja u kojima o njoj pišu i kolege glumci, reditelji, teatrolozi, a i ona sama. Pobrojane su njene nagrade, pozorišna i sva druga ostvarenja, kritike.
Rediteljka i književnica Vida Ognjenović, jedan od autora tekstova u monografiji, na jučerašnjoj promociji kazala je da je Gordana glumačka institucija.
- Ona je zbir i formula. Za nju nema nesavladivih momenata na sceni i uloga. Zato je sa njom divno raditi, to kažem kao rediteljka, jer smo se mnogo puta našle pored tekstovima, ona pred ulogama, ja pred rešenjima. Nikad nisam imala ništa da dodam onome što je ona predložila i odigrala. Ona je meni režirala svoje uloge i na tome sam joj zahvalna. Poseduje nešto što je retko među glumcima, a to je velika umetnost i redak talenat. Postigla je u čudnom, neobičnom nimbusu glume da ostane svoja, prepoznatljiva i da se ne ponavlja – rekla je između ostalog Vida Ognjenović odrecitovavši na kraju Gordani pesmu „Hamlet“ Borisa Pasternaka i rekavši da joj se oduvek divila.
Na predstavljanju štiva o toj pozorišnoj divi, koje je ponelo naziv po njenoj rečenici „Vredelo je“, govorili su još reditelj Haris Pašović, teatrolog Zoran Maksimović, glumci Miodrag Petrović i Tijana Maksimović, Gordanina koleginica koja je rođena istog datuma i godine kao i ona, sa kojom je išla u školu i na akademiju, i zajedno će obe igrajući 6. juna u predstavi „Arsenik i stare čipke“ otići u penziju.
– Nikada nisam bila zvezda, ja sam čovek kolektiva – istakla je Gordana Đurđević Dimić. – Rođena sam u doba socijalizma, i ljubav prema kolektivu koju sam iz tog vremena ponela, ostala je do današnjeg dana. Činjenica da sam dobila monografiju, mnogo mi znači, ali toliki ljudi su bili oko mene, i reditelji i glumci, i ja bez njih ne bih ni upola mogla od ovoga da napravim da nisu bili takvi kakvi su. Uvek sam se družila sa talentovanim ljudima, koji su više znali od mene i možda je to formula i za moj uspeh. To je garanicija da ćete napredovati u tome što vas zanima, a igra me je oduvek zanimala. Vredelo je igrati se, vredelo je radovati se, stvarati, bez ovih ljudi ovde, moj život bi bio mnogo siromašniji.