Fenomen fanfikcije: Kad publika smišlja srećan kraj

Fanfikcija je klasični nusproizvod popularne kulture – njeni pisci pišu priče, pesme, čak i romane smeštene u već izmišljene svetove, ili koriste tuđe likove u sopstvenim zapletima. Tako je jedan od popularnijih primera „Život i vremena“, priča koja opisuje mladost i dane na Hogvortsu Lili i Džejmsa Potera, roditelja Harija Potera. Ova epopeja po obimu je bliža tomu oksfordskog rečnika nego prosečnom romanu (preko 600.000 reči) i potpuno se oslanja na svet koji je osmislila Roulingova, kao i na njenu karakterizaciju likova.

Fanfikcija se često poigrava sa žanrovima i medijima. „U glavnoj ulozi“ je zasnovana na seriji „Šerlok“ (mnogo manje inspirisana knjigama Artura Konana Dojla prema kojima je pomenuta serija nastala) i prati priču u kojoj je Šerlok Holms genijalni glumac oskarovac, a Yon Votson zaglavljen u ulogama u sitkomima. U pravom metatekstualnom posmodernističkom maniru, zaplet počinje kada obojica dobijaju uloge u seriji u kojoj treba da glume gej par, što je očigledna aluzija na večne komentare publike da je Dojlov detektivski par toliko blizak da pre liče na bračne partnere nego na kolege.

Najpopularnije teme u fanfikciji su ljubavne ili, često čisto erotske. Posebno su omiljene one koje produbljuju odnose između likova koji su se publici u originalnom filmu ili knjizi učinili bar pomalo ambivalentnim – česte su priče u kojima se smuvaju  Klint i Nataša koji su u “Osvetnicima” samo prijatelji, ili one u kojima se detaljnije pokazuje veza između Moldera i Skali iz “Dosijea Iks”. Ipak, najomiljenije su kontroverzne teme, i „zabranjene ljubavi“, pa su među popularnim parovima Drako i Hermiona koji su u “Hariju Poteru” neprijatelji ili Rej i Kajlo Ren iz “Zvezdanih ratova” koji su na sukobljenim stranama.

Fanfikcija je daleko od opskurne pojave, pa tako jedan od najpopularnijih otvorenih sajtova ove vrste “Archive of our own” (“Naša sopstvena arhiva”) koji funkcioniše zahvaljujući donacijama i volonterima, skladišti 4.8 miliona različitih tekstova, raspodeljenih u 32.500 kategorija, dok se broj pregleda popularnih priča meri u desetinama hiljada.

Nije neobično da fanfikcija bude posvećena osobama iz pravog života, i to su obično poznati glumci ili pevači. Najčešće su teme u kojima se sam pisac “smuva” s omiljenim idolom, ili uparivanja poznatih ličnosti koje nisu u vezi u pravom životu. Kao akteri prednjače poznate ličnosti popularne među tinejyericama koje ovakve pričice najviše čitaju.

Pisci fanfikcije su obično anonimni; često je to zbog straha od kršenja autorskih prava (mada ubedljiva većina ne zarađuje ništa od onoga što pišu), ili zbog stida, bilo zbog erotskih tema koje ne žele da povežu sa svojim pravim imenom, ili zato što nisu dovoljno sigurni u svoje spisateljske talente. Poslednji razlog je svakako najrazumniji – u nepreglednoj hrpi napisanih reči većina je nepodnošljivo đubre. Međutim, u ovom čudnom „žanru“ povremeno ima i iznenađujuće dobro napisanih priča koje su tu da utole glad konzumenata za onim što su orginalni autori možda izostavili u svojim pričama, i da dodaju dimenziju koja je nedostajala u originalnom narativu. Teško je odrediti tačnu demografsku sliku konzumenata i autora fanfikcije, ali među njima svakako prednjače žene, i to pretežno tinejyerke ili devojke u ranim dvadesetim godinama.

Sami pisci se različito odnose prema ovom fenomenu. Velik je broj onih koji javno podržavaju pisanje o njihovim junacima i svetovima (naravno  nekomercijalno) – među njima su Nil Gejman, Teri Pračet, Džoan Rouling, i autor “Zvezdanih staza” Džin Rodenberi. Zanimljivo je da neki od pisaca priznaju da su je sami stvarali. Lev Grosman (“Mađioničari”) pisao je, između ostalog i o Hariju Poteru, a Orson Skot Kard, autor “Enderove igre”, komentarisao je da je u vreme njegove mladosti postojala uglavnom samo fanfikcija smeštena u univerzume “Zvezdanih ratova” i “Zvezdanih staza”, ali da je on sam napisao priču inspirisanu svetom koji je stvorio u svojoj “Zadužbini”. 

S druge strane, DŽ. R. R. Martin, pisac “Pesme leda i vatre”, poznat je po svom izuzetno strogom odnosu prema fanfikciji koju smatra povredom autorskih prava. Slično mišljenje imala je i Ursula Legvin, i, paradoksalno (ili ne), Orson Skot Kard.    

“Pedeset nijansi sive” E. L. Džejms, koju često nazivaju pornićem za domaćice,  zaradila je desetine miliona, što u štampanim tiražima, što zahvaljujući filmskim ekranizacijama. Ova erotska trilogija prvi put je objavljena 2009. na sajtu Fanfiction.net pod nazivom „Gospodari univerzuma“ i potpisana internet pseudonimom Snowqueens Icedragon (Ledeni zmaj Snežne kraljice). Prvobitno je napisana kao erotična limunada u kojoj su glavni likovi Bela i Edvard iz isto tako petparačke serije knjiga “Sumrak saga” Stefani Majer, da bi, pošto je postala megapopularna, bila objavljena kao samostalna knjiga, sa promenjenim imenima glavnih likova. Zahvaljujući besplatnoj reklami prvobitne internet publike koja je poslužila kao sjajna odskočna daska, “Pedeset nijansi” je ubrzo je dostigla vrtoglave tiraže.

    Nastasja Pisarev