OBJAVLJENA MONOGRAFIJA O PRVIH 75 GODINA BALETSKE ŠKOLE U NOVOM SADU Više od knjige
U sedmici za nama u Baletskoj školi u Novom Sadu promovisana je monografija baletologa Gabriele Teglaši Jojkić kojom je zaokruženo prvih 75 godina ove izuzetne umetničko-obrazovne ustanove.
Podsećanja radi, Baletska škola u Novom Sadu osnovana je 25. decembra 1947. u okviru Dramskog studija pri tada Vojvođanskom narodnom pozorištu (kome se 1951. vraća ime Srpsko narodno pozorište). Već sledeće, 1948, odsek prerasta u srednju baletsku školu klasične orijentacije. U potonjim godinama sistem školovanja će se unekoliko promeniti pa tako danas igrači prolaze kroz osnovnu i srednju školu, obe u trajanju od četiri godine, a pored klasičnog baleta, od 2003. godine postoji i odsek Savremena igra, da bi sledeće, 2004, počeo sa radom i odsek Narodna igra.
Kroz mnoštvo fotografija, dokumenata, svedočenja, gradeći vrlo detaljno, pouzdano i precizno priču o školi, njenim nastavnicima i polaznicima, autorka je istovremeno iskazivala i veliko poštovanje baletu kao vrhunskoj umetnosti. Kako u svom slovu o monografiji napominje teatrolog dr Zoran Maksimović, iako je Gabriele Teglaši Jojkić tokom stvaranja ove knjige svoj lični ugao posmatranja stavila u drugi plan, monografija ipak sadrži i zapažanja koja nisu lišena emocionalnih, pa i sentimentalnih primesa, a što zapravo odaje jedinstvenu sliku i znalačko-stručnog i tanano sazdanog pisanja o baletskoj umetnosti. „Senzibilitet kojim je protkala svoje kvalifikovane, utemeljene, stručne zapise i literarno ih obojila, nesumnjivo da podstiče, nadahnjuje i šalje obavezujuću poruku kako nekadašnjim đacima, danas igračima, tako i budućim generacijama polaznika”, navodi dr Maksimović.
„Iako gruba realnost i svakodnevni zahtevan i iscrpljujući rad u baletskoj sali nimalo ne liče na onu lepotu koja se na pozornici prikazuje, baletsko obrazovanje ostavlja trajni trag u srcima svih onih koji su Baletsku školu u Novom Sadu pohađali”, dr Zoran Maksimović.
Uz imena nastavnika i nekadašnjih đaka Baletske škole, u monografiji su date i sažete biografije, koje i stručnu i najširu javnost upoznaju s njihovim dosadašnjim postignućima. Pri tome je veoma primetno iskazano poštovanje i prema svakom od učenika, i prema njihovim predavačima, čime je, u stvari, autorka iskazala veliki respekt i divljenje prema samoj Školi. Na kraju knjige Gabriele Teglaši Jojkić je, vodeći računa i o čitaocima van profesije, ponudila i rečnik pojmova – dragoceni prilog ovoj monografiji, ali i afirmaciji i upoznavanju baletske umetnosti, budući da su stručni nazivi i način rada u baletu približeni na jednostavan i razumljiv način najširem čitalačkom krugu.
Zahvaljujući velikom iskustvu i stručnom autoritetu Gabriele Teglaši Jojkić, novosadske balerine, baletskog pedagoga i dugogodišnje predsednice Udruženja baletskih umetnika Vojvodine, koja je savesno, predano, znalački i s velikim istraživačkim strpljenjem i žarom proučila postojeću građu i umešno je oblikovala, monografija „75 godina Baletske škole u Novom Sadu” predstavlja trajni i pouzdani izvor za proučavanje istorije ne samo baletskog školovanja u Novom Sadu, već i srpskog baleta, pozorišne pedagogije i same teatarske umetnosti u nas.
Kako je to zaključio i dr Zoran Maksimović, radi se o studioznoj, obuhvatnoj, bogatoj i stručnoj monografiji koja na najbolji način upoznaje i ljude iz profesije i poštovaoce baleta i publiku s prvim koracima i sticanjem veština i umešnosti u karijeri budućeg baletskog igrača.
