VINSKA KARTA PETRA SAMARDŽIJE: Čaše prepune sunca

Leto kakvo se ne pamti. Direktor Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) Jugoslav Nikolić kaže da je za 3,3 Celzijusa bilo toplije u odnosu na referentni period 1991 - 2020.

I svi letnji meseci pojedinačno bili su najtopliji u istoriji. U drugoj polovini 20. veka leta su većinom imala od 20 do 30 tropskih dana, sa temperaturama od 30 stepeni Celzijusa, a ove godine zabeleženo je od 58 na području Požege do, čak, 78 u Zaječaru. 

Ova godina pamtiće se i po najdužim nizovima tropskih dana. Ćuprija je opet rekorder sa 61 tropskih dana u nizu. Somborci nakon 20. jula nisu imali temperaturu ispod 30 stepeni čitavih 46 dana. 

Zatim slede Novi Sad i Veliko Gradište sa po 41 tropska dana neprekidno od 25. jula. Tokom leta je na 13 od 28 meteoroloških stanica zabeležena bar jednom temperatura veća od 40 stepeni. Sa ukupno deset Ćuprija je i u ovoj „disciplini” bila prva.

Ovi topli i sušni meseci došli su posle kišovitog juna, brojnih nepogoda sa krupnim gradom i jakim vetrom. Na najvećem broju mernih mesta u avgustu je palo manje od deset milimetara kiše. Više padavina bilo je samo na jugu Srbije i u planinskim predelima.

Kako kod nas tako i u celom svetu. Na planeti Zemlji, uključujući mora, okeane i kopneni deo, nikada nije bilo toplije, zaključak je svetskih klimatologa. Zemlja je toplija nego ikada ranije. 

Globalno zagrevanje menja vinogradarsku kartu sveta, pa i Srbije. Porast temperature doveo je do povećanja šećera u grožđu, a time i velike alkoholnosti vina, smanjenja kiselina i sve ranijih berbi. Već decenijama jedno od rešenja je selenje vinove loze prema severu Evrope, već je dospela do Skandinavije, a sve više se sadi i u Engleskoj. Nema tu ničeg neobjašnjivog. 

Ostaci okamenjene loze stari više od osam miliona godina, pronađeni su, ne samo tamo gde ona danas uspeva, već i na dalekom Grenlandu, na Islandu i na Aljasci. U mnogim periodima duge zemljine povesti u tim oblastima klima je bila topla i blaga i omogućila je lozi da raste i rađa. Zanimljivo je da na celoj Zemlji, u prošloj 2003. godini samo u dve države, Islandu i Lesoto, nisu zabeležene temperature iznad prosečnih.

Pored mnogih klimatskih samita, koji se održavaju širom sveta, o tome kako usporiti zagrevanje naše planete, u vinogradarskim zemljama sveta traže se odgovori i na pitanje šta učiniti u prilagođavanju vinogradarske proizvodnje sve dramatičnijim klimatskim promenama. Mobilizuje se celokupna vinogradarska nauka u traženju odgovora na mnoga sudbonosna pitanja u kojoj se nalazi čokot.

U susednoj Hrvatskoj posebna pažnja posvećena je graševini, koja je sa 4.300 hektara najraširenija bela sorta. Zbog opšteg porasta srednjih temperatura vazduha i čestih vremenskih amplituda, u vinu ove sorte promene se najviše očituju u analitici, kiseline su smanjene, alkohol značajno povećan, a ugostitelji traže vina sa manje alkohola i s većom svežinom. 

Rezultati trogodišnjeg projekta, započetog 2020. godine, čiji je nosilac bio Ekonomski fakultet u Osijeku, u saradnji sa partnerima - Hrvatskom agencijom za poljoprivredu i hranu, Agronomskim i Prirodoslovno-matematičkim fakultetom, zaključili su da je vinogradarsku proizvodnju u Hrvatskoj neophodno prilagoditi novim klimatskim uslovima.

To se ponajpre odnosi na primenu određenih agrotehničkih zahvata u vinogradima: promenu uzgojnih oblika, drugačiju zelenu rezidbu i vreme berbe, kao i obavezno navodnjavanje. Klimatske promene su tolike da treba provesti novu vinogradarsku regionalizaciju jer je sadašnja poprilično zastarela, rađena 70-ih godina prošlog veka. Trogodišnje istraživanje pokazalo je da u Hrvatskoj više nema vinogradarske zone A. 

Vinogradarske zone se, naime, dele na tri dela. Zona A je najhladnija, a zona C najtoplija. Neka od rešenja već se proveravaju i u praksi. Za naše vinogradare izdvajam prva iskustva sa crnim vinima s kojima hrvatski vinari imaju najviše muke. Naročito na južnodalmatinskim ostrvima i Pelješcu. Vina su sve ekstraktnija i alkoholnija, a grožđe se ne može brati ranije, dok je sa manje sladora jer još nije u fenolnoj zrelosti. 

A ona je zadužena za dugovečnost i boju vina. Fenolna zrelost, naime, postiže se kad su sastojci pokožice bobica i semenke, pre svega antocijani i tanini spremni da pređu iz čvrstih delova kljuka u tekući i vežu se u stabilna jedinjenja koja vinu daju boju i mekoću. 

Zvuči senzacionalno, na potesu Dingač, na Pelješcu, gde rađa najčuvenije, po mnogima i najbolje vino na Balkanu posađeni su čokoti marcelana, dobijenog 1961. u Francuskoj ukrštanjem kaberne sovinjona i grenaža. Zadatak će mu biti da olakša vatrenost i gustoću najčuvenijeg princa plavca malog-dingač.

Za naše vojvođanske vinare interesantni su „pokusi” hrvatskih vinara u Istri i Podunavlju s merloom, kaberne sovinjonom i još nekim crnim sortama. Setili su se frankovke, koja je kod nas iz neobjašnjivih razloga gotovo zaboravljena. U Podunavlju i Slavoniji koriste je da s njom osveže crnjake kojima je ono potrebno otkako i kontinentalni krajevi imaju sunca kao Dalmacija. Ivan Enjigi već je bere i s njom osvežava svoju mešavinu crnih sorata - crveno venje.

Našim zavedenim vinogradarima opčinjenim francuskim sortama hrvatske kolege preporučuju da posete Burgelend u Austriji i uvere se šta je frankovka.

O našim iskustvima, inače, prerano je govoriti. Oni se tek sada priključuju, kao spoljni saradnici u projektima stranih naučnih institucija koje nisu ni postojale u „Periklovim vremenima” našeg vinogradarstva i vinarstva.