Niti govori, niti hoda! BRUS VILIS IZGUBIO GOVOR, POKRET I PAMĆENJE! Ovo je bolest koja najviše PLAŠI SRBE, a prvi simptomi se često ne primete

Prošlo je tri godine otkako je Brusu Vilisu (70) dijagnostikovana afazija. Kasnije je ustanovljeno da pati od frontotemporalne demencije. Danas se suočava sa velikim poteškoćama. Prestao je da govori i čita, a više ne može ni da hoda. Ovo je bolest koja brzo napreduje. Simptomi se pogoršavaju tokom vremena, a obično pogađa ljude između 45 i 65 godina. Šta moramo da znamo o njenim simptomima?

Alchajmerova bolest i demencija prvenstveno su povezane sa starenjem i problemima sa pamćenjem. Međutim, ovo je samo jedan aspekt ovih poremećaja. Ove bolesti mogu da se jave ranije, čak i oko četrdesete godine. U ovom slučaju, reč je o demenciji ranog početka. Njen prvi simptom nije nužno gubitak pamćenja. Mnogi postavljaju isto pitanje: "Odakle dolazi 'demencija ranog početka' i kako se manifestuje?".

Demencija, jednostavno rečeno, progresivna je teškoća u samostalnom obavljanju svakodnevnih aktivnosti. Postoji mnogo uzroka za ovo, ali najčešći je Alchajmerova bolest. Iako se verovatnoća demencije obično povećava sa godinama (ali to nije normalna posledica starenja), a problemi se obično manifestuju nakon 65. godine, ovo nije jedini scenario. Demencija može da se javi ranije, odnosno pre 65. godine ili čak oko 40. godine. Ovo se naziva demencija sa ranim početkom.

Poznato je da je spektar bolesti koje mogu da izazovu poremećaje u ovom slučaju širi nego kod demencije nakon 65. godine. Demencija sa ranim početkom je takođe najverovatnije nasleđena (10 odsto slučajeva), a mnoge pogođene osobe nemaju drugih ozbiljnih ili dugoročnih zdravstvenih stanja.

Iako su neki uzroci demencije kod mlađih ljudi slični onima koji se javljaju u kasnijem životnom dobu, postoje i oni koji su češći pre 65. godine. Štaviše, demencija kod mlađih pacijenata često napreduje drugačije nego kod starijih pacijenata, čak i ako su uzroci isti, a simptomi ne moraju nužno da uključuju pamćenje.

Rani simptomi mogu da budu teški za prepoznavanje ili nejasni, toliko da mogu da se pomešaju sa reakcijom tela na stres, problemima na poslu ili u vezama ili znacima menopauze. Da stvar bude još teža, simptomi variraju u zavisnosti od specifičnog oblika demencije sa ranim početkom. Predstavljamo ih u nastavku.

Frontotemporalna demencija (FTD) - simptomi

Ova vrsta demencije je uzrokovana atrofičnim promenama u frontalnim režnjevima i delovima temporalnih režnjeva mozga. FTD je mnogo češći kod mlađih osoba sa demencijom nego kod starijih osoba. 

Postoje tri tipa FTD (frontotemporalne demencije), a prvi simptomi razlikuju se u zavisnosti od oblika bolesti. Najčešći je tzv. bihevioralni, kod kojeg su glavni simptomi vezani za promene u ponašanju i ličnosti:

•           Gubitak inhibicija - oboleli počinju da se ponašaju impulsivno, bez razmišljanja o posledicama (npr. upućuju nepristojne komentare o nečijem izgledu).

•           Apatija - gubitak interesovanja za druge ljude i okolinu uopšte. Osobe sa ovim stanjem gube motivaciju za aktivnosti koje su im ranije pričinjavale zadovoljstvo.

•           Problemi s koncentracijom - lako se ometaju, imaju teškoće s planiranjem, organizacijom i donošenjem odluka (prvi znaci mogu da se pojave na poslu ili u upravljanju finansijama).

•           Smanjena empatija - oboleli gube sposobnost da razumeju šta drugi ljudi misle ili osećaju. Mogu da se smeju tuđim problemima, postaju manje prijateljski nastrojeni i ostavljaju utisak bezosećajnosti i sebičnosti.

•           Opsesivno ponašanje - kao što je ponavljanje fraza ili pokreta, opsesivno merenje vremena i slično.

•           Promene u navikama u ishrani - oboleli osećaju jaku potrebu za slatkom i masnom hranom. Mogu da izgube kontrolu nad količinom hrane, alkohola ili cigareta koje konzumiraju.

Podsetimo, anketa od 2.000 odraslih, koji su ili u braku ili u dugoj vezi, pokazala je da je samo svaka četvrta osoba razgovarala o željama svog partnera ako bi taj partner razvio demenciju. Više od dve trećine navelo je demenciju kao bolest od koje se najviše plaše. Doktor Tim Binlend, šef odeljenja za proučavanje Alchajmera, otkrio je da je razgovor među partnerima o ovoj bolesti od ključnog značaja.