SUTRA NE ZABORAVITE OVE DVE MOLITVE! Vernici ih čitaju s nadom u zaštitu i isceljenje IMAJU POSEBNU MOĆ ako ih izgovorite baš OVAKO!

Osim što za ovaj praznik važe razni običaji, isto tako bi trebalo da izgovorimo i čak dve molitve.

MOLITVA prva svetim caru Konstantinu i carici Jeleni

Sveti carevi Konstantine i Jelena, pred Bogom i Materom Božjom vi ste nada naša i posrednici naši, naša radost u vremenima zlim, štitite nas kad ustreba i pomozite nam. Manastira naših i crkava pazitelji, zbog čega verujemo i molimo se u suzama usrdno vama, ne okrenite se od nas slabih, i posredujte pred Bogom i prečistom materom Božjom Marijom da bdiju nad nama praštajući nam sagrešenja naša i da sve nas osnaže u veri doživotno, do oproštaja grehova naših. Amin.

MOLITVA druga svetim caru Konstantinu i carici Jeleni

Sveti carevi Konstantine i Jelena, vi koji ste čistiji od svih Gospodnjom rukom odabranih careva, padajući pred vama u suzama vas molimo: pomilujte nas koji smo u nevoljama; vi ste posrednici naši pred Svetom Trojicom, i izbavitelji. Počujte moljenja naša sada, odagnajte nevolje naše u ovom zemnom životu i izlečite nemoći naše, iscelite bolesti naše, ugasite plamen zlobe naše, izbavite nas od neprijatelja vidljivih i nevidljivih. Dajte nam da u miru sa drugima i u miru svome duševnom živimo; pomozite nam molitvama vašim svetim. Smilujte se sada i oprostite sagrešenja naša, jer sa Strahom i umiljenjem kličemo vam: Roditelji hrišćana! Amin.

Ko su bili car Konstantin i carica Jelena?

Car Konstantin Prvi rođen je 274. u Naisusu (Nišu), a posle smrti oca, 306. godine, od vojske je proglašen za savladara severozapada Rimskog carstva.

Odmah po dolasku na presto car Konstantin je stekao tri neprijatelja: tiranina Maksencija u Rimu, Skite na Dunavu, i Vizantiju. Pred borbu sa Maksencijem, po predanju, na nebu mu se ukazao sjajni krst kao znak pobede, uz reči: "Ovim pobeđuj"! On je naredio da se iskuje veliki krst koji je nošen pred vojskom, i ovu borbu okončao je kao veliku pobedu.

Odmah potom Konstantin je izdao znameniti Edikt u Milanu 313. godine, kojim je prestao progon hrišćana. Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopoljem. Kada se car teško razboleo, javili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetovali da ga episkop Silvestar krsti. Posle toga strašna bolest je nestala sa njegovog tela.

Za Konstantina se vezuje i sazivanje Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji 325. godine- zbog razdora u Crkvi koji je izazvala pojava jeretika Arija. Na Saboru je osuđena jeres, a utvrđeno pravoslavlje.

Sveta Jelena borila se za veru Hristovu, pronašla je Časni Krst Gospodnji, sagradila crkvu Vaskrsenja na Golgoti i brojne crkve na Svetoj zemlji. Umrla je 327. godine, a car Konstantin preminuo je 10 godina posle smrti majke- u Nikomidiji 337. godine. Sahranjen je u crkvi svetih apostola u Carigradu.

(Ona.rs)