SVET PRED HAOSOM? Planeti preti snažna solarna oluja, posledice bi bile katastrofalne

Dok stručnjaci vode trku s vremenom kako bi poboljšali sisteme prognoziranja, rastu strahovi da bi buduće, još snažnije oluje, mogle da gurnu naš tehnološki zavisni svet u dugotrajni mrak i haos.

Planeta Zemlja je nedavno bila pod uticajem najmoćnijeg solarnog bljeska ove godine, erupcije klase X2.7 koja je nastala iz novoformiranog, hladnog i tamnog regiona na Suncu poznatog kao AR4087. 

Ova solarna baklja, zabeležena u utorak ubrzo posle 17:30 časova po srednjoevropskom vremenu, manifestovala se kao snažan bljesak rendgenskih zraka i ekstremnog ultraljubičastog zračenja koji je jurio ka našoj planeti brzinom svetlosti.

Bljeskovi X klase predstavljaju najintenzivnije pojave na skali solarnih oluja, sposobne da poremete komunikacije, oštete satelite, pa čak i ugroze elektroenergetske mreže na Zemlji, piše Dejli mejl. Nastaju od sunčevih pega - tamnijih, hladnijih područja na površini Sunca gde se akumulira intenzivna magnetna aktivnost. Kada se ova magnetna energija iznenada oslobodi, može da pokrene snažne izlive plazme i zračenja u svemir.

Neposredna posledica erupcije ove nedelje bila je brza jonizacija gornje atmosfere Zemlje. Drugim rečima, ovaj iznenadni nalet zračenja izazvao je odvajanje elektrona od molekula u najudaljenijem sloju atmosfere, čineći ga električno naelektrisanim. To punjenje je poremetilo visokofrekventne radio signale, prekidajući komunikaciju nekih radio-operatera širom Evrope, Azije i Bliskog istoka - regiona koji su se u vreme erupcije nalazili na dnevnoj strani Zemlje.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi ovo mogao biti samo uvod u mnogo ozbiljnije događaje. Sunčeva pega AR4087 nastavlja svoju rotaciju i biće direktno okrenuta ka Zemlji u narednim danima, povećavajući šanse za dalje i potencijalno jače solarne oluje.

"Ovo postaje intenzivno, pogotovo kako se ova aktivna regija okreće bliže prema nama", napisao je lovac na aurore Vincent Ledvina na društvenoj mreži X, dodajući da je nakon baklje X-klase, ista sunčeva pega oslobodila i erupciju klase M5.3, a u sredu ujutru, nešto pre 13:20 po našem vremenu i dodatnu baklju klase M7.74.

Događaji poput ovog su bolan podsetnik na ranjivost modernog tehnološkog društva. Masivne solarne oluje, poput Karingtonove oluje iz 1859. godine, mogu imati katastrofalne posledice. Stručnjaci upozoravaju da "najgore tek dolazi" i ističu važnost razumevanja i praćenja ovih svemirskih fenomena kako bi se zaštitila globalna komunikaciona i energetska infrastruktura. Potencijalni uticaj takve superoluje na našu civilizaciju bio bi višeslojan i razarajući.

Jedna od najkritičnijih posledica bio bi masovni nestanak struje. Jaka solarna oluja može izazvati iznenadni porast struje u globalnoj elektroenergetskoj mreži, što može dovesti do uništenja ključnih transformatora i posledično izazvati dugoročne, pa čak i višemesečne nestanke struje na velikim područjima. Bez struje, savremeni život kakav poznajemo staje.

Kolaps komunikacionih sistema bio bi gotovo neizbežan. Solarna oluja može ozbiljno oštetiti ili uništiti komunikacione satelite, što dovodi do poremećaja u globalnim navigacionim sistemima poput GPS-a, kao i svim oblicima satelitske komunikacije, uključujući i one ključne za avijaciju i pomorski saobraćaj. Sateliti van zaštitnog omotača Zemljine magnetosfere su posebno ranjivi i mogu biti izbačeni iz orbite ili trajno onesposobljeni. Štaviše, poremećaji u radio-komunikacionim sistemima, uzrokovani jonizacijom viših slojeva atmosfere usled solarnih baklji, dodatno bi otežali koordinaciju i spasavanje. Ovaj scenario takođe uključuje ono što neki nazivaju "internet apokalipsom". Dugi podmorski kablovi koji povezuju kontinente optičkim vlaknima i čine okosnicu globalnog interneta takođe su u opasnosti od oštećenja od geomagnetski indukovanih struja, što bi moglo dovesti do masovnih prekida interneta i isključivanja čitavih zemalja iz globalne mreže na duže vremenske periode.

Posledice bi se lančano proširile kroz sve segmente društva. Nestanak struje i prekidi u komunikacijama bi neizbežno doveli do poremećaja u globalnim lancima snabdevanja i transportnim sistemima. Proizvodnja bi stala, isporuka hrane, lekova i goriva bi postala nemoguća misija, a međunarodna trgovina bi se urušila. Ekonomska šteta od solarne oluje nivoa Karingtona mogla bi dostići masivne razmere samo u Sjedinjenim Američkim Državama, dok bi globalni finansijski sistem bio na ivici potpunog kolapsa.

Nuklearne elektrane predstavljaju posebnu opasnost. U slučaju dužeg nestanka struje iz spoljne mreže, pomoćni dizel generatori koji obezbeđuju hlađenje reaktora imaju ograničene zalihe goriva. Ako bi prekid struje trajao nedeljama ili mesecima, postoji realna opasnost od gašenja generatora, što bi moglo dovesti do topljenja jezgra reaktora i nuklearnih katastrofa biblijskih razmera.