Godina medijske šizaone

Da ovde u medijima nema dosade. Potom je usledila prijava za nasilje u porodici i zabrana prilaska Duška Tošića. Ono što će sigurno sociolozi ovog vremena pisati jeste da je Jelena Karleuša osoba koja je izazvala najviše publiciteta i da je zaista mala od skandala kako ju je prozvala večita Marina Tucaković. Naravno, javnost se delila, svi su imali svoje mišljenje i opet je skandal zamaglio suštinu da li se bilo ko sme tući ili maltretirati?

A Novaka Đokovića su zatvorili kao najvećeg krimosa. Postavilo se i jedno odlično reteoričko pitanje gde je pravda za Novaka i da li je svaki Srbin Đoković? Ali i najbolji teniser je primer šta znači medijski hejt ili mržnja ako se lansira kroz medije. Koliko se nečiji lik i delo može pretvoriti u javnu raspravu nekompetentnih.

Novak Đoković je čovek koji uvek javno iznosi svoj stav koji se drugima ne svidi uvek. Poznat je njegov stav o vakicni. Takođe, sklon je i da zapeva na Korčuli Olivera uz klapu ali isto tako može da zapeva Vidovdan i da kaže svoj stav o Kosovskom pitanju. Zapravo, on najbolje pokazuje koliko je Balkan komplikovan i kako to razni teoretičari i novinari ne razumeju. Da razumeju onda ne bi u priči o Mateji Periši ubacivali i tabloidne elemente… Kako su se posvađali Splićani i Zadrani na beogradskom splavu, zašto je Beograd grad slatkog greha, poroka i zašto svi imaju potrebu za histeričnim provodom?

 Ono što smo gledali na pojedinim televizijama nije bio provod nego je bila tipična balkanska krčma. Ranije se znalo šta sme a šta ne sme da ide na televiziju. Znalo se gde počinje politika a staje estrada. A sad je sve izmešano i nekompetentno. Kako se dešava da su disidenti bogatiji od vlasti a da su u modi plastični hirurzi i da vlada kult silikona? Jer para vrti gde vibrator neće. Dakle pare, pare i samo pare. Jer kako objasniti ekspliscitne scene seksa u udaranom terminu.

Kako objasniti govor nasilja od politike do komentarisanja poznatih ličnosti. Kako objasniti tu mržnju prema uspešnima koja nije samo naš model, nego je svetski fenomen. I onda se pitamo zašto toliko nasilja, zašto je crna hronika popularna, zašto postoji belosvetska histerija i agresija? Ovo je vreme licemera i ulizica a ne ljudi koji imaju odmeren i racionalan stav.

Ovo je vreme gde prolaze glasni i ostrašćeni. Ovo je vreme gde sebi svako dozvoljava pravo na neko mišljenje bez informacija i kompetencija. Svi imaju mišljenje o nečemu a informišu se preko mobilnih telefona, sumnjihvih medija i portal. Pa nije ni čudo što im je mišljenje poput toalet papira. I onda se pitate zašto je bila najveća nestašica toalet papira u vreme korone. Pa taj sjajan ponekad i mirišljav proizvod je sinonim za ova vremena. Pogledajte koliko medija, koliko ostrašćenosti, koliko mržnje, koliko nasilnika.

Nekad pa i u onim teškim devedesetim godinama, znali smo sa desetak drugara da podelimo flašu vina uz neku lepu pesmu Džeja Ramadanovskog i Tome Zdravkovića. Danas ne možemo da nabrojimo prijatelje na prstima jedne ruke.

Pitate se zašto je toliko depresivnih, toliko bolesnih ljudi i mentalno i fizički. Jednostavno smo nesrećni a mediji su tu da nam prodaju lažnu instagram sliku stvarnosti. Nema mnogo nevinih u ovoj papazjaniji od života. Godina je počela žestoko, ne miriše na dobro. Naravno da će komercijalni mediji da trljalju prste, biće para, biće rejtinga. Ali ko sa đavolom tikve sadi teško da će dobro proći.

Vreme je toliko strašno da su se urušile sve moralne i ljudske vrednosti. Godina je medijski počela žestoko a kako će se završiti nisu videli ni Tarabići, ni Nostradamus, ni proročica Vanga. Ljudi su se otuđili jer su pomislili da im je televizor postao najbolji prijatelj I tu se mnogo zeznuli jer nema lažljivijeg i licemernijeg prijatelja nego što je to trenutni televizijski program i ako me pitate zašto je film Toma toliko uspeo to je zbog toga što je probudio emociju i neku novu nadu. Jer mi jesmo „dotakli dno života” i „kafana je naša istina” ali sve dok budemo plakali uz „Ljiljanu” ima nade za nas. Nikada nikakvi silikoni i pare ne mogu da kupe sreću.