Mladen Andrejević, glumac: Povratak kroz Izolaciju

Režiju „Izolacije” potpisuje Marko Backović, čiji je i scenario uz Marka Jocića, a producent je Miloš Biković koji ima i glavnu ulogu u ovom ostvarenju.

U ovom filmskom ostvarenju koje je označeno kao psiho-triler, radnja govori o mladom biologu koji živi izolovano na planini, a posao mu je da nadgleda kamere koje snimaju divlje životinje. Kad se na kameri pojavi misteriozni čovek kod glavnog junaka budi se paranoja i tu počinje zaplet. Pored Bikovića i Andrejevića u ovom filmu zapažene uloge tumače i Miodrag Miki Krstović, Anica Dobra i Marko Mak Pantelić.

Andrejević je u poslednjih nekoliko godina ostvario nekoliko zanimljivih filmskih epizodnih uloga, a „Izolacija” je u neku ruku povratak na veliko platno. Bio je to povod da se u kraćem razgovoru s ovim glumcem osvrnemo na njegov dosadašnji bogat filmski i televizijski opus.

Kako je Mladen Andrejević počeo?

- Počeo je u Dadovu, u gimnaziji, pa onda je posle došla Akademija, u stvari dve godine prava, pa akademija, pa onda polako dalje redom, „Boško Buha”, Atelje 212...

Znači, počevši od Dadova, pa preko „Boška Buhe” do Ateljea verovatno sa samim legendama teatra?

- E da, jesam. Imao sam tu sreću da budem tamo kada je to bilo u zenitu vreme. Pa, dobro, tada je i situacija, vreme bilo malo drugačije nego što je danas. Sve se promenilo.

Debi na filmu?

- Mislim „Halo taksi” '83. godine, ako se ne varam.

Jeste li više po opredeljenju filmski ili pozorišni glumac?

- Ja sam po opredeljenju glumac, pa sad koji medij me zahvati, tu se trudim da se što bolje snađem.

Znači i televizija s obzirom na to da vas mlađe generacije pamte kao Acu poštara?

- E, da, da. I to smo vežbali. To je lepo, to mi je baš drago, ono kao: svi ti mali ljudi koji su tu bili mali između nekih šest, sedam-osam godina, devet-deset, su sad ovako veliki ljudi i onda mi uvek bude toplo oko srca kad me prepoznaju, kad se jave, jer vidim da je onda ostao neki trag, kao nešto lepo je ostalo u njihovim detinjstvima i onda me to ispunjava, kako da kažem, to je neki luk koji se vraća i obavljena misija.

Muzičari kažu da su možda jedini način borbe protiv piraterije nastupi uživo, odnosno koncerti, da li je možda protiv piraterije bioskopa jedini način pojavljivanje glumaca na premijerama?

- Da, moguće da to može da radi kao neki marketinški deo, da dođu ljudi. Čini mi se da nešto može da obavi, ali prosto izgleda da je bioskop malo mrtviji nego što mi mislimo. Tako to izgleda, ali ako dovede koju desetinu ili koju stotinu ljudi više i to je nešto, a nije nam neki veliki napor ako ljudi mogu. Znate, desi se da ima predstava pa neko prosto tehnički ne može da dođe, inače nije to nešto naporno. Mi volimo da se družimo s ljudima, s publikom. Zbog njih i postojimo.

Šta dalje Mladen kao glumac planira?

- Pa ovde kod nas teško da može bilo šta da se planira. Ja planiram da radim što duže, pa da li će se ti moji planovi ostvariti... Ja ću raditi na tome da to bude.

Nemanja Savić