UROŠ JOVČIĆ, GLUMAC I VODITELJ ​​​​​​​Maštam o Kubi, mohitu i „kohibici”

Uroša, inače stalnog člana pozorišta „Boho Buha”, zavoleli smo u ulozi Nosonje u filmu „Montevideo”, na čijem snimanju je upoznao i sadašnju devojku Dženifer Martins, koja se zbog njega doselila u Srbiju, a trenutno ih oboje gledamo u seriji „Biser Bojane”. Uroš, koga smo gledali i u serijama „Komšije”, „Ubice mog oca i „Žigosani u reketu” kaže da je osnovna razlika u snimanju filmova i serija u odnosu na kviz to što se sve snima lajv: „to je potpuno drugačiji fazon od onog na filmu, gde se snima, pa ponavlja ako nije dobro, a za ovo ipak treba određena doza koncentracije. Ali mi baš prija i nadam se da sam se do sad dobro pokazao”.

Premda igrate u pozorištu Boško Buha, gde deca ne štede glumce svojih reakcija, i spremni ste na iznenađenja, da li su vas neki od učesnika kviza iznenadili, nasmejali, zbunili?

- Evo već sedmu sezonu igram u ansamblu pozorišta za decu „Boško Buha”. Deca su posebna, iskrena publika i ne libe se da nas nagrade smehom i aplauzom, ili ako im se nešto ne sviđa ili im je dosadno da šuškaju, okreću se, pa čak hoće i da izađu i td.

S obzirom da sam kviz do sad vodio svega nekoliko puta, nije bilo preteranih iznenađenja. Naravno, neki takmičari me jesu nasmejali, poneki me i zbunili, ali većina njih je jako cool. Desilo se par puta da me zbune kad zatraže neko polje koje je već otvoreno, ili, na primer, kad se javila jedna žena koja me je pitala koje polje je slobodno, jer uopšte nije upalila TV, pa smo se onda više puta preslišavali šta je slobodno, a šta nije. A desi se ponekad i da ispadnem indijanac (smeh). Dok sam pričao sa jednim takmičarem, muškarcem, kaže mi da ima ženu, decu, navijače, i kad se javio sledeći takmičar, isto muškarac, mahinalno sam ga pitao da li ga bodre žena, deca, na šta mi on kaže da ih nema. „Pa dobro, kako je bilo na poslu” nastavim, a on mi odgovori da je nezaposlen. Bilo mi je smor, ali šta da se radi – pogreši čovek, idemo dalje.

Koliko kalorija glumac izgubi igrajući jednu dečiju predstavu i kako posle vraća energiju?

- Istina je da većina predstava za decu zahteva određenu fizičku spremnost. Sve zavisi kakva je uloga, ali do sada većina njih koje sam igrao zahtevala je dosta igre, plesa, skakanja, premetanja preko glave. Tako da su neke predstave zaista jako fizički naporne, ali na probama se telo navikne, a takođe mislim i da sam u OK kondiciji, tako da mi predstave dođu kao jedan dobar jutarnji kardio trening. A naravno posle toga „pada” neko mesance (smeh). Tu je jedna kafanica blizu pozorišta, tako da mi glumci brzo nadoknadimo sve kalorije koje izgubimo - jedno 1000 sigurno, haha, šalim se. Naravno ne znam koliko kalorija stvarno izgubimo, ali umorimo se dosta, poprilično.

U seriji „Biser Bojane” igrate sa koleginicom i devojkom Dženifer Martin, jednog veoma ljubomornog momka. Ima li mesta ljubomori kad se partneri bave javnim poslom i kad se ljubav dešava s nekim iz druge države?

- Tako je, u seriji „Biser Bojane” u režiji Milana Karadžića, Dženifer Martin, moja devojka, i ja igramo partnere na malim ekranima, i mogu reći da je jako zanimljivo raditi sa nekim sa kim deliš život, jer Dženifer i ja smo već pet godina u vezi, a živimo zajedno već dve godine.

Da, ja u seriji igram ljubomornog momka, ali u privatnom životu mislim da nisam previše ljubomoran. Mislim da svaka veza može da ima malu dozu te neke pozitivne ljubomore, u smislu da pokažete partneru da je vama u svakom trenutku stalo do njega, ali ništa preterano. To nam se uglavnom dešavalo kad smo krenuli da se zabavljamo jer je to bila veza na daljinu, a sad smo ipak dugo zajedno, tako da smo ljubomoru prevazišli. Naravno, to je zahtevalo mnogo kompromisa, međusobnog poštovanja i verovanja jednom drugom. Ali kada je u pitanju velika ljubav, tu prosto nema mesta za ljubomoru.

Glumac bi trebalo nakon svake uloge da skine kostim ili masku i vrati se sebi, ali koja uloga se teže skidala od vodootporne šminke?

- Do sad sam odigrao dosta predstava, i iz svake uloge se izlazi drugačije. Ali mogu da kažem da ipak nisam imao neke preterano zahtevne uloge, u smislu da me pomere iz mog habitusa i zone komfora, ili da uradim nešto potpuno dijametralno drugačije. Naravno, bilo je težih i lakših scena tokom snimanja, posle čega bi glumac svakako trebalo da malo sedne sam sa svojim mislim, da se, što kažu, „iskulira” i da se vrati u realnost.

Jedna od najtežih predstava koje sam radio bila je „Sunce tuđeg neba” u režiji Aleksandra Lukača. Imao sam glavnu ulogu i igrao jednog mladog momka Stevana, koji je iz Jugoslavije i iz tog teškog života posle rata, krenuo sa bratom u Kanadu „trbuhom za kruhom” da proba neki bolji život. Međutim kad tamo ode, ljudi kojima slepo veruje, ga prevare, pa se zaljubi u prostituku, gubi sav novac i tako dalje… Tako da me ta predstava u više navrata baš onako emotivno razorila jer sam imao dosta teških scena, pa mi je trebalo da budem malo sam sa sobom nakon predstave. Da popijem piće, gledam neke smešne klipove i zaokupiram misli nečim drugim. 

O kojoj ulozi mašta Uroš Jovčić?  

- Hvala Bogu, da kucnem u drvo, sad stvarno idem iz projekta u projekat - bilo u pozorištu, bilo na snimanju, a evo vodim i kviz. U svom matičnom pozorištu „Boško Buha” igram dosta predstava, snimam seriju „Klan”, seriju „Vrata do vrata”, snimao sam i film Srđana Dragojevića „Nebesa”, tako da jedina uloga o kojoj trenutno maštam je da odem negde na plažu da se odmorim. Može neka Kuba sa mohitom u ruci i jednom „kohibicom” u ustima (smeh). To bi mi bilo najdraže da uradim, ali dobro, biće prilike.

Snežana Milanović

foto: Marko Todorović