“ANKSIOZNI PONEDELJAK” POSTOJI i ima svoje posledice! Remeti hormone, povećava kortizol, povećava…EVO šta sve pokazuje STUDIJA!

Istraživačka studija koju je vodio profesor Tarani Čandola sa Odseka za sociologiju, Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Hong Kongu (HKU) otkrila je da ponedeljak jednostavno pokreće dugoročni biološki stres, bez obzira na radni status, sa mogućim uticajem prvenstveno na zdravlje srca.

Istraživanje je identifikovalo zapanjujući biološki fenomen: starije osobe koje se osećaju anksiozno ponedeljkom pokazuju značajno više dugoročne nivoe hormona stresa.

Efekat „anksioznog ponedeljka“, primećen i kod zaposlenih i kod penzionera, i ukazuje na duboko ukorenjenu vezu između početka nedelje i disregulacije sistema za odgovor tela na stres, poznatog pokretača kardiovaskularnih bolesti.

Studija Objavljena u časopisu Journal of Affective Disorders, analizirala JE podatke od preko 3.500 starijih osoba koje su učestvovale u Engleskoj longitudinalnoj studiji starenja (ELSA).

Ključni nalazi

Starije osobe koje su prijavile anksioznost ponedeljkom imale su za 23 procenta povišene nivoe kortizola u uzorcima kose (što odražava kumulativnu izloženost tokom dva meseca) u poređenju sa vršnjacima koji su anksiozni drugim danima.

„Anksiozni ponedeljak

„Anksiozni ponedeljak" ne pogađa samo ljude koji su u radnom odnosu

Ni ljudi koji nisu u radnom odnosu nisu pošteđeni negativnih efekata ponedeljka: Efekat je prisutan i među penzionerima, što dovodi u pitanje pretpostavke da isključivo stres na radnom mestu objašnjava uzrok anksioznog ponedeljka.

Nova studija je ponedeljak povezala sa porastom učestalosti srčanih udara za 19 odsto.

Hipotalamus-hipofizno-nadbubrežna (HPA) osa reguliše hormone stresa poput kortizola, koji, kada su hronično povišeni, doprinose hipertenziji, insulinskoj rezistenciji i imunološkoj disfunkciji.

Dok su prethodna istraživanja pokazala viši nivo kortizola radnim danima u odnosu na vikend, ovo je prva studija koja je ponedeljak istakla kao „jedinstveno ometajući dan“.

Rezultati ukazuju i na to da se društveni ritmovi – ne samo zahtevi posla – ugrađuju u ljudsku fiziologiju, sa trajnim zdravstvenim rizicima.

„Ponedeljak deluje kao kulturološki 'pojačivač stresa'. Za neke starije osobe, taj prelaz jednom nedeljno pokreće biološku kaskadu koja traje mesecima. Ovde nije stvar u poslu – već u tome koliko je svaki ponedeljak duboko ukorenjen u našoj fiziologiji stresa, čak i nakon završetka karijere”, objasnio je profesor Čandola.

Studija naglašava kako „anksiozni ponedeljak“ može postati biološki ukorenjen fenomen, pri čemu hronična disregulacija hormona stresa pretpostavlja dugoročne kardiovaskularne rizike.

Rešavanje stresa specifičnog za ponedeljak moglo bi da „otključa” nove strategije za borbu protiv srčanih bolesti kod starijih populacija, zaključuje se u studiji honkoškog univerziteta.

Kompletnu studiju možete pročitati na linku OVDE.