ISTINA O UNIŠTAVANJU STATUA KRALJICE HATŠEPSUT Nove teorije ruše vekovnu priču o osveti
Više od jednog veka egiptolozi veruju da je, nakon smrti moćne faraonke Hatšepsut, njen bratanac i naslednik poveo osvetničku kampanju, namerno razbijajući sve njene statue kako bi je izbrisao iz javnog sećanja.
Međutim, novo istraživanje pokazuje da to ipak nije sasvim tačno.
Iako je veliki broj Hatšepsutinih statua namerno uništen, razlog za to, prema rečima jednog egiptologa, nije u njenom polu, niti u pokušaju da se izbriše njeno postojanje. Umesto toga, statue su uništene kako bi bile „deaktivirane“ i kako bi se uklonile njihove navodne natprirodne moći, navodi se u studiji objavljenoj u časopisu Antiquity.
Kraljica Hatšepsut (vladala oko 1473–1458. godine pre nove ere) poznata je po naručivanju izgradnje veličanstvenog hrama u Deir el-Bahriju, u blizini drevne Tebe (današnji Luksor), kao i po uspešnom pomorskom pohodu u zemlju Punt, čija se tačna lokacija i dalje raspravlja. Bila je supruga i polusestra faraona Tutmosa II (vladao oko 1492–1479. p. n. e.), a trebalo je da bude regent svom pastorku Tutmosu III. Umesto toga, preuzela je punu vlast kao faraon, dok je Tutmos III formalno bio kovladar, ali s ograničenom moći.
Nakon Hatšepsutine smrti, mnoge njene statue su namerno uništene, uključujući i one u Deir el-Bahriju, gde su arheolozi 1920-ih i 1930-ih pronašli njihove razbijene ostatke u jamama. Decenijama se verovalo da je razbijanje naredio Tutmos III kao čin osvete. Međutim, nova studija sugeriše da su ove statue zapravo bile „ritualno deaktivirane“ – na isti način kao i statue drugih faraona.
Jedna od Hatšepsutinih statua iz Deir el-Bahrija, iskopana 1920-ih, pronađena je u više delova i naknadno sastavljena pre nego što je izložena u Metropoliten muzeju u Njujorku.
„Deaktivirali ih” posle smrti koja to nije
Drevni Egipćani su statue faraona doživljavali kao moćna, pa čak i živa bića, rekao je Vong za Live Science u imejlu. Kada bi faraon umro, uobičajeno je bilo da se njegove statue deaktiviraju razbijanjem na slabijim tačkama – vrat, struk, stopala.
- Ostaci deaktiviranih statua pronađeni su na više lokaliteta u Egiptu i Sudanu - rekao je Vong. - Jedno od najpoznatijih otkrića u istoriji egipatske arheologije je Kešeta iz Karnaka, gde je pronađeno na stotine statua faraona iz različitih vekova – i velika većina njih je bila deaktivirana.
U studiji, Jun Ji Vong, doktorant egiptologije na Univerzitetu u Torontu, analizirao je arhivske zapise o statuama iz Deir el-Bahrija koje su pronađene tokom 1920-ih i 1930-ih. Otkrio je da statue nisu bile razbijene u licu niti su im uništeni natpisi, već su lomljene na vratu, u struku i nogama – što je obrazac koji se ponavlja i kod drugih egipatskih faraona u procesu koji savremeni egiptolozi nazivaju ritualna deaktivacija. To ne znači da Hatšepsut nije bila žrtva političkog progona nakon smrti.
- Nema sumnje da je protiv nje vođena kampanja progona: na mnogim spomenicima širom Egipta njeni likovi i imena su sistematski uklanjani - rekao je Vong. - Znamo da je tu kampanju započeo Tutmos III, ali tačan razlog još uvek nije jasan.
Statue drugih faraona takođe su prolazile kroz ritualnu deaktivaciju. To što su Hatšepsutinim statuama u Deir el-Bahriju pristupili na taj način, dok su druge bile nasilno uništene, možda znači da je Tutmos III osećao potrebu da je progoni iz političkih razloga – možda zbog kritika njegovih pristalica na njenu vladavinu.
- Tutmos III je verovatno bio pod uticajem političkih razloga: poput pitanja da li je Hatšepsutino vreme na vlasti štetilo njegovom legatu kao faraona - zaključuje Vong.