IZGLEDAJU KAO IZ SLIKOVNICE, A ZAPRAVO SU OZBILJNI RATNICI Životinje koje deluju bezazleno ali to ipak nisu

Onda procenjuje situaciju i, kad zaključi da je pravi momenat, pretvara se u projektil koji se brzinom svetlosti obrušava na vodu, odnosno ono što je ugledao u njoj, da bi se ubrzo potom, sa sve klopom u kljunu, vratio na svoju granu.

Tu nije kraj iznenađenjima.

Držeći ribu u svom snažnom šiljatom kljunu, udara je svom snagom o drvo kako bi je ošamutio i najzad – progutao!

Kratko i jasno, ovo su osobine slatke ptičice zvane – vodomar!

Međutim, nisu oni jedini u životinjskom svetu koji lako zavaraju oko predstavnike ljudskog...

Naime, može se napraviti čitav spisak životinja koji naizgled deluju bezazleno i očaravajuće, a zapravo su otrovni ili opasni predatori.

Naravno, treba imati na umu da nisu svi agresivni čim se probude, već postaju takvi ukoliko ih neko uznemiri, napadne, ugrozi... Dok su ostali, pa, jednostavno smrtonosni.

Krupne oči i telo s krznom poput plišane igračke – spora lori tako izgleda, ali je po sredi pak izuzetno otrovan primat! Da stvar bude zanimljivija, ove životinje imaju žlezde na nadlakticama iz kojih luče otrovan sekret koji potom ližu i mešaju sa sopstvenom pljuvačkom. Upravo tako nastaje njihov otrovni ugriz.

A šta je još luđe kod ove živuljke – još je slađa kad podigne ruke iznad glave! Ali ne da bi pozirala ili vas izazivala da je golicate, već kako bi vas upozorila na svoje otrovne žlezde i tako pokušala da se odbrani.

Kombinacija patkinog kljuna, dabrovog repa, vidrinog trupa, šape i plišanog krzna – eto nam čudnovatog kljunara sa još čudnijom zadnjom nogom na kojoj ima otrvnu bodlju! A kad vas bocne, čeka vas bolna agonija i do nekoliko meseci.

Simbol nežnosti, ljubavi, elegancije i odanosti – labudovi umeju da budu i vrlo agresivni. Kako su po sredi izuzetno teritorijalne ptice, nije retkost da napadaju druge životinje, pa čak i ljude.

Jedna od najopasnijih afričkih životinja, a po istraživanjima Nacionalne Geografije, jeste ogromni biljojed, naizgled flegmatičan, a ipak opasan ako oseti da mu je ugrožena teritorija. Njegovo visočanstvo od tone i po – nilski konj!

Mala, slatka i uglavnom mirna – plavoprstenasta hobotnica spada u morske dragulje koje ne treba pipati. Dok su u stanju mirovanja uglavnom su sivkaste ili žućkaste boje, prošarani plavim kružićima koji zasvetle kao neonski znak „BEŽI”! Njena pljuvačka tada može da izazove paralizu, čak i onih mišića zaduženih za disanje. Premda im je ugriz gotovo bezbolan, to ne znači da nisu zabeleženi i smrtni ishodi.

Naoko podseća na noja ili emua, ali nije, manji je od obe ptice, a vala i opasniji. Kazuar – trkačica koja naseljava Australiju i Novu Gvineju, visoka do 1,7 metara, trči i 50 kilometara na čas. Ima unutrašnje kandže dugo oko 13 centimetara, a udarcem zadaju ozbiljne povrede.

Slični po izgledu i gastronomskom opredeljenju – divovski mravojed i tamandua – slove za opasne životinje iste odbrambene taktike. Kada se osećaju ugroženo uspenju se na zadnje noge, dok na prednje „stavljaju“ bokserske rukavice i kreću u napad. Ili odbranu, zavisi kako posmatrate situaciju.

Još jedna neobična životinja još neobičnijeg imena – nutrija, liči na pacolikog dabra, a kada je u opasnosti najjače oružje su mu zubići i kandže. I ne bira od koga će se odbraniti.

Dakle, suma sumarum – to što je neka životinj(ic)a slatka i tako idealna za maženje, verovatno baš i nije! Na kraju krajeva, životinjski svet, kao i biljni, ima drugačije sisteme i načine opstanka i borbe, kao i flertovanja i parenja.

Ukoliko niste upoznati sa osnovnim osobinama živuljke koja vam se dopala, najbolje je da joj se divite sa distance. Tako je ipak najbezbednije!