NA ODMORU BEZ TIHOG PRIJATELJA PUNOG PRIČA? NEMOGUĆE! Knjiga kao lek za dušu i um na svakom putovanju
Odlazak na godišnji odmor tokom letnjih meseci idealna je prilika da resetujemo telo i um, što ne činimo samo sunčanjem na plaži, umirujućim plivanjem, dužim spavanjem ili drugačijom ishranom koja bude sva čula. Naprotiv!
Knjiga je savršen prijatelj i u takvim trenucima mnogi mu svesrdno pribegavaju. A za njega uvek (mora da) ima mesta u koferu, da se ne lažemo!
Nije Volt Dizni bezveze rekao da je „više blaga u knjigama nego na celom ostrvu s blagom!” Pa čak i ako ste te sreće da letujete okruženi ćupovima punih zlatnika...
Međutim, kad rešite da sa sobom povedete ukoričenog drugara, kakvog birate? Da li na plaži, ili uz bazen ili jezero, više volite da čitate laganiju literaturu? Ili to slobodno vreme koristite da mentalno i intelektualno trenirate uprkos odmoru?
Struka kaže da ljudi na putovanjima najpre biraju lakšu, uzbudljiviju i emotivniju literaturu nego inače. Što i ima smisla...
Ali zašto jeknjiga ipak važna i u takvim trenucima?
Psiholozi tvrde da čitanje na odmoru dodatno smanjuje nivo stresa čemu, verovali ili ne, doprinose i žanrovi poput krimi romana i trilera.
Pesak, račun iz kafića, ispresovani cvetić ili iglica bora... sve to mogu biti simpatični obeleživači stranica koji će vas vratiti na osmor sa omiljenim likovima iz odabrane knjige!
To su, dakle, takozvane „beach read” knjige koje: lako uvlače čitaoca u priču, nisu previše zahtevne za čitanje, mogu da se čitaju s prekidima, pritom stvaraju prijatan osećaj. Sve navedeno utiče i na to da ljudi ređe odustaju od knjiga koje ponesu na odmor, takođe pre se opredeljuju za obimnija dela jer najzad imaju više vremena da im se posvete, a primetan je i trend sve češćeg e-čitanja, odnosno kupovina onlajn knjiga.
Ipak, pomenuti žanrovi – krimi i trileri, uz ljubavne romane, nisu jedini za koje se čitaoci odlučuju u trenucima blaženog odmora.
Putopisi i knjige o sreći, navikama i ličnom razvoju takođe su čest izbor, jer predstavljaju lagano a korisno štivo za čitanje.
A kad je već nosite na odmor, valjalo bi i o knjizi voditi računa. Naravno, to ne podrazumeva da je mažete kremom za sunčanje da ne bi izgorela, baš naprotiv, treba da se potrudite da ne dođu u kontakt. Ali je takođe važno i da knjigu ne izlažete direktnom suncu, jer stranice i korice mogu da požute, izblede ili popucaju. Osim kreme, knjiga nije ljubitelj ni vode, kako slane tako i slatke. A ne raduje se ni kapljicama kafe, lubenice, sladoleda...
Nije Volt Dizni bezveze rekao da je „više blaga u knjigama nego na celom ostrvu s blagom!” Pa čak i ako ste te sreće da letujete okruženi ćupovima punih zlatnika...
Naravno, svi tragovi mogu da budu i svojevrsni suvenir koji će vas, kadgod otvorite knjigu, podsećati na trenutke koje ste zajedno proveli.
A pesak, račun iz kafića, ispresovani cvetić ili iglica bora... sve to mogu biti simpatični obeleživači stranica koji će vas vratiti na osmor sa omiljenim likovima iz odabrane knjige!
Opra traži emociju, Obana različite perspektive, a Gejts nove ideje
Nezahvalno je napraviti spisak od recimo top deset autora ili naslova koje bi trebalo pročitati tokom leta, ali neke javne ličnosti vole da daju predloge na osnovu onoga čemu i sami vole da posvete pažnju. Tako, recimo, Opra Vinfri svake godine objavljuje preporuke za letnje čitanje, pa su se na ovogodišnjem spisku našle knjige poput „Malo čudo” Sofie Čen Keler, „Postupaj nežno” Marije Sempl, „Džon od Džona” Daglasa Stjuarta.
Bivši američki predsednik Barak Obama tokom leta voli da čita savremene romane, ali i one sa istorijskom, političkom i ekonomskom tematikom. Na njegovo listi nalaze se biografija Marka Tvejna, „Knjiga rekorda” Madlen Tijen, „Izobilje” Ezre Klajn i Dereka Tompsona, „Kralj od pepela” S. A. Kozbija.
Za Bila Gejtsa čini se ne postoji odmor, jer njegov spisak sadrži uglavnom naučnu literaturu iz oblasti medicine, veptačke inteligencije, klmatskih promena, ekonomiji...
