POSLEDNJI PUT OVE GODINE PUN MESEC ĆE BITI SUPERMESEC! OVAKAV NEĆEMO VIDETI DO 2042. Ne propustite ovih 9 astronomskih događaja u decembru

Kasnije tokom meseca, izuzetno živopisan Jupiter će zaokružiti solidnu godinu posmatranja neba – i nagovestiti šta dolazi 2026. godine.

Evo devet najboljih prizora noćnog neba koje treba pratiti ovog decembra.

Supermesec — 4. decembar

Poslednji pun mesec u godini je takođe supermesec. Tada se puna faza svemirske stene poklapa sa njenim bliskim približavanjem Zemlji, poznatim kao njen perigej. U ovom trenutku, Mesec može izgledati do 14 procenata veći i 30 procenata svetliji nego kada je u svojoj najudaljenijoj tački od naše planete, poznatoj kao njegov apogej. Stručnjaci naglašavaju da ovakav supermesec neće biti viđen do 2042. godine, pa iskoristite priliku.

Merkur dostiže najveću elongaciju – 7. decembar

Merkur retko odluta daleko od sunčevog sjaja, ali 7. decembra dostiže svoju najveću elongaciju – najširu vidljivu udaljenost od Sunca. To je najbolje vreme da se vidi „brza planeta“ bez sunčevog sjaja koji zaklanja.

Potražite je oko sat vremena pre izlaska sunca 7. decembra. Izaći će iznad istočnog horizonta, a Venera će ga pratiti.

Kiša meteora 13–14. decembar

Ove večeri to će biti najbolja kiša meteora u ovoj godini, koja proizvodi od 60 do 120 meteora na sat tokom vrhunca pod besprekornim uslovima. Ovogodišnji uslovi su izuzetno povoljni.

Pljusak postaje vidljiv oko 22 časa; otprilike 30% osvetljeni opadajući polumesec tokom vrhunca noći neće se pojaviti do oko 2 časa ujutru. To znači da, uz vedro, tamno nebo, ljubitelji astronomije mogu uživati u satima neprekidnog posmatranja meteora. Pazite na žute tragove spektakla i posebno svetle bljeskove, poznate kao vatrene lopte, koje se mogu pojaviti bilo gde na nebu.

Optimalno posmatranje Orionove magline — 15. decembar

Decembar je najbolje vreme za posmatranje hirovite Orionove magline. Ova oblast formiranja zvezda, gomila prašine i gasa poznata i kao Mesje 42, spada među najslabije objekte koje ljudi mogu videti golim okom. Teleskop će izoštriti karakteristične karakteristike magline, uključujući plave, ružičaste i zelene pramenove.

Pogled je najbolji 15. decembra, kada je na svojoj najvišoj tački na noćnom nebu oko ponoći po lokalnom vremenu. Pronađite ovaj svetleći zvezdani rasadnik ispod Orionovog poznatog pojasa sa tri zvezde.

Kometa 3I/ATLAS prolazi najbliže Zemlji — 19. decembar

Kometa 3I/ATLAS, široka sedam milja, dostići će svoju najbližu tačku Zemlji 19. decembra, prolazeći oko 170 miliona milja od nas. Sada, pa sve do sredine decembra, pruža optimalno posmatranje ovog retkog posetioca. To je tek treći poznati međuzvezdani objekat u istoriji koji je prošao kroz naš Sunčev sistem, piše Novosadska.

Zimski solsticij na severnoj hemisferi — 21. decembar

21. decembar označava najkraći dan u godini na severnoj hemisferi, a minimalno dnevno svetlo je dobrodošla poslastica za lovce na severnu svetlost. Naravno, teško je predvideti kada će se ponovo dogoditi spektakularni šou poput aurore sredinom novembra.

Ipak, pošto smo na kraju solarnog maksimuma — otprilike 11-godišnjeg vrhunca aktivnosti Sunca — i dalje imamo solidne šanse za auroru. Evo kako pratiti geomagnetnu aktivnost ili gde planirati sledeću potragu za aurorom. Oni koji traže predah od zime mogu se uputiti na južnu hemisferu, gde datumi označavaju najduži dan u godini.

Vrhunac meteorskog roja Ursida — 21–22. decembar

Ursidi nisu tako blistavi kao Geminidi ili Perseidi, ali ih i dalje vredi izviđati, posebno pod ovogodišnjim slabim, skoro mladim polumesecom. Vrhunac aktivnosti pada preko noći između 21. i 22. decembra.

Možete videti do 10 meteora na sat pod tamnim nebom. Najveći deo meteorske aktivnosti se dešava neposredno pre zore, kada je radijancija Malog Medveda najjača, ali tragovi se mogu pojaviti u bilo koje doba noći, piše Nacionalna geografija.

Konjunkcija Saturna i Meseca — 26. decembar

Rastući polumesec i Saturn će se pojaviti na otprilike četiri stepena, ili oko tri širine prsta, jedan od drugog u noći 26. decembra. Potražite par na južnom nebu nakon zalaska sunca. Putovaće zajedno do oko ponoći, kada zađu ispod zapadnog horizonta.

Sijanje Jupitera- poslednja nedelja decembra

Uskoro će se Zemlja vinuti tačno između Sunca i Jupitera- period poznat kao opozicija. To je period kada planeta izgleda veća i svetlija nego obično. Zvanična opozicija se ne dešava do 10. januara, ali gasni gigant će postepeno sijati od kraja decembra do tog događaja početkom 2026. godine. Jupiter se izdiže iznad severoistočnog horizonta ubrzo nakon zalaska sunca i ostaće vidljiv cele noći.