SUPER EL NINJO PRETI SVETU Ekstremne vrućine mogle bi da odnesu 451.000 života

Snažan El Ninjo koji se razvija mogao bi da ima razorne posledice po zdravlje stanovništva u najugroženijim delovima sveta, upozoravaju istraživači organizacije „Climate Impact Lab“.

Njihova procena pokazuje da bi tokom prvih devet meseci ove klimatske pojave, od juna 2026. do februara naredne godine, zbog ekstremno toplih dana moglo da bude zabeleženo približno 451.000 dodatnih smrtnih ishoda.

Nije reč o već utvrđenom broju žrtava, već o modelskoj proceni zasnovanoj na očekivanim temperaturama, izloženosti stanovništva i ranije zabeleženoj povezanosti vrućine i smrtnosti. Autori izveštaja naglašavaju da blagovremene mere mogu da spasu desetine hiljada života.

Najugroženije zemlje globalnog juga

Najveće posledice očekuju se u Sahelu, gde bi tokom narednih šest meseci moglo da bude zabeleženo oko 66.800 dodatnih smrtnih slučajeva. Gotovo polovina tog broja, oko 31.400, odnosi se na Nigeriju.

U Sudanu se procenjuje oko 17.500 dodatnih smrtnih ishoda, u Nigeru 10.000, a u Čadu približno 8.000.

Ekstremne vrućine mogle bi da odnesu još 19.400 života na Filipinima, u Vijetnamu, Tajlandu i Kambodži, dok se za Indoneziju procenjuje oko 19.300 dodatnih smrtnih ishoda. U Indiji bi taj broj mogao da dostigne 15.800, a u Brazilu 13.300.

Ove procene ne obuhvataju sve druge moguće posledice El Ninja, među kojima su suše, požari, poplave, nestašice vode i ugrožavanje proizvodnje hrane.

Snažan uticaj na temperature i padavine

El Ninjo je prirodna klimatska pojava povezana sa neuobičajenim zagrevanjem površinskih voda centralnog i istočnog tropskog Pacifika. Njegov uticaj oseća se širom sveta kroz promene temperature, količine padavina i učestalosti vremenskih ekstrema.

Svetska meteorološka organizacija saopštila je da se snažan El Ninjo razvija i da bi mogao dodatno da ojača. U nekim oblastima povećava rizik od suše i visokih temperatura, dok drugima donosi obilne padavine i poplave.

Stručnjaci upozoravaju da njegovo dejstvo dodatno pojačavaju dugoročne klimatske promene i već zagrejani okeani.

Mere koje mogu da spasu živote

Istraživači kao najefikasnije mere izdvajaju sisteme ranog upozoravanja, otvaranje rashladnih centara, bolju zaštitu ljudi koji rade na otvorenom i obezbeđivanje pristupa vodi i zdravstvenoj pomoći.

Posebnu pažnju potrebno je posvetiti starijim osobama, hroničnim bolesnicima, deci, siromašnim domaćinstvima i radnicima izloženim visokim temperaturama.

Autori izveštaja poručuju da procena od 451.000 žrtava nije neizbežan ishod, već upozorenje koje pokazuje gde bi hitno usmeravanje pomoći moglo da spase najviše života.