NAJVEĆA ZAMKA RAKA PLUĆA Tumor može da raste, a da ne osetite apsolutno ništa
Većina osoba koje dobiju rak pluća živi sasvim normalno pre postavljanja dijagnoze, jer se očigledne fizičke promene obično ne dešavaju sve dok bolest ne uznapreduje.
Upravo to predstavlja najveću zamku ove bolesti, jer se u ranoj fazi razvija bez uočljivih simptoma. Čovek može da se oseća potpuno zdravo, da ide na posao, bavi se sportom i živi uobičajenim životom, dok se u njegovom telu neprimetno razvija tumor.
Pluća nemaju receptore za bol
Da bi objasnili zašto rak pluća u ranoj fazi ne izaziva bol, stručnjaci podsećaju da pluća nemaju receptore za bol.
Samo plućno tkivo – parenhim – nema receptore za bol. To znači da tumor unutar pluća može da raste, a da osoba ne oseti apsolutno ništa. Bol se javlja tek kada tumor postane dovoljno veliki da počne da pritiska okolne strukture – dušnik, velike krvne sudove, rebra ili pleuru, plućnu maramicu koja je izuzetno bogata receptorima za bol.
Međutim, kada se to dogodi, bolest je najčešće već u poodmakloj fazi.
Rani simptomi lako se pomešaju sa svakodnevnim tegobama
Drugi veliki problem je što su rani simptomi često veoma blagi i nespecifični, pa ih mnogi, naročito pušači, zanemaruju i pripisuju svakodnevnim okolnostima.
Najčešći rani simptomi su:
blag kašalj, koji pušači često smatraju uobičajenim „pušačkim kašljem“,
kratak dah pri naporu, koji se pripisuje lošoj kondiciji, umoru ili starenju,
blag umor, koji se povezuje sa stresom ili nedostatkom sna.
Kada se javljaju ozbiljni simptomi?
Očigledni znaci koji najčešće nateraju pacijenta da se javi lekaru pojavljuju se tek kada tumor uznapreduje ili se proširi na druge organe.
To su:
iskašljavanje krvi (hemoptizija),
uporan bol u grudima, leđima ili ramenima,
nagli i neobjašnjiv gubitak telesne težine i apetita,
promuklost koja traje nedeljama,
oticanje vrata i lica.
Skrining može da spase život
Pošto mnogi pacijenti nemaju nikakve simptome, rak pluća se u više od 70 odsto slučajeva otkriva tek u trećoj ili četvrtoj fazi, kada su šanse za izlečenje znatno manje.
Zato savremena medicina preporučuje skrining kod osoba koje pripadaju visokorizičnim grupama, pre svega kod dugogodišnjih pušača starijih od 50 godina. Preventivni pregled niskodoznim CT skenerom (LDCT) omogućava otkrivanje tumora u ranoj fazi, dok još nema simptoma i kada je lečenje najuspešnije.
Prema rečima dr Danijela Bofe sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl, skrining je najefikasnije sredstvo za smanjenje smrtnosti od raka pluća.
Američki Nacionalni institut za rak navodi da niskodozni CT može da otkrije rak pluća u ranoj fazi i smanji rizik od smrtnog ishoda do 20 odsto.
Iako je pušenje najveći faktor rizika, do 20 odsto slučajeva raka pluća javlja se kod ljudi koji nikada nisu pušili. Među drugim faktorima rizika su izloženost radonu, azbestu, dimu od šumskih požara, kao i porodična istorija ove bolesti.
– Važno je poznavati faktore rizika i simptome raka pluća. Obratite pažnju na uporan kašalj, naročito ako je praćen bolom u grudima ili iskašljavanjem krvi – naglašava dr Bofa.
