Prva reakcija kod infarkta: KARDIOLOG OTKRIVA DVE STVARI KOJE MOGU DA VAM SPASU ŽIVOT

Iako se o srčanom udaru često govori, malo ko bi znao kako da zaista pomogne kada se zadesi u blizini osobe koja doživljava infarkt. U razgovoru s kardiologom, prim. dr Živanom Dimitrijevićem, saznali smo šta zaista predstavlja pravu prvu pomoć i kako reagovati dok se čeka dolazak lekara.

- To je tema o kojoj se stalno priča, ali kad se stvarno nađete u situaciji da nekome pozli - na ulici ili slavlju - ljudi uglavnom ne znaju kako da pomognu. Jedina ozbiljna pomoć koju tada možemo da pružimo, dok čekamo Hitnu pomoć, jeste da osobi damo da sažvaće 500 mg aspirina - savetuje dr Dimitrijević.
Zašto baš aspirin? Zato što smanjuje sklonost krvi da pravi trombove, što je ključno kod srčanog udara.

- Najefikasnije je kad se tableta sažvaće i istopi u ustima - lek tada brzo ulazi u krvotok preko sluzokože. Ljudi često ne veruju koliko lek može brzo da deluje na taj način - dodaje.

Brzina dolaska do najbliže zdravstvene ustanove gde može da se uradi EKG i proveri da li je reč o srčanom udaru je ključna. Ukoliko procenimo da ćemo brže sami prevesti pacijenta nego što će to uraditi Hitna pomoć, ne treba čekati i oklevati.  
- Kada neko ima infarkt miokarda postoji nešto što se zove "dva zlatna sata". Bitno je da u okviru dva sata taj neko dobije stent, a vreme od početka tegoba do dolaska do ustanove je jedino koje može da se skrati - objašnjava dr Dimitrijević.

U mnogim mestima, poput Požarevca, Petrovca ili Smedereva, stentovi se ne postavljaju, pa je najbliža opcija Beograd. Zato je važno ne gubiti vreme, opominje kardiolog.

Varijable pritiska

Pored aspirina, u nekim slučajevima može da pomogne i nitroglicerin, ako neko ima pri ruci. Ipak, s drugim lekovima, poput nifelata (generički nifedipin) koji se koristi za snižavanje pritiska, treba biti oprezan, opominje naš sagovornik. On deluje brzo, ali može da izazove i ubrzan rad srca, što može da bude rizično kod infarkta. Zbog toga ovakvu odluku treba da donese lekar, ako je u blizini.
- Kod infarkta može da sve da se desi s krvnim pritiskom, da padne, ostane normalan ili skoči, u zavisnosti od psihičke strukture čoveka koji to doživljava i od njegovih urođenih reakcija organizma na takozvani zdravstveni stres. Dakle najvažnije je da damo aspirin, eventualno nitroglicerin i potom trk da dođemo negde gde može da se uradi EKG da vidimo gde pacijent dalje ide - savetuje doktor.

Kako prepoznati da je reč o infarktu?

Postoji i jedan vrlo praktičan test prepoznavanja infarkta. Kada se osoba požali da joj je teško, da je guši ili da oseća bol u grudima, i pri tom instinktivno stavi raširenu šaku na grudni koš, vrlo je verovatno da je reč o srčanom udaru.
- Ako pacijent celom šakom, s otvorenim prstima, pritisne grudi i kaže "Jao, što me ovde boli", to je 99 odsto infarkt. A ako jednim prstom može da pokaže gde ga tačno boli - gotovo sigurno nije u pitanju srčani udar - naglašava doktor.

Na kraju, najvažnije je da ne čekamo pasivno, jer je brzina presudna, zaključuje dr Dimitrijević. Isto važi i za moždani udar - i tada je svaki minut važan.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Kurir