Zdrava hrana stiže iz Totovog Sela

Ova porodica gaji tridesetak vrsta povrća na 17 hektara oranica, asortiman je upotpunjen i prerađevinama, a planira se i proširnje - organska proizvodnja jaja i živinskog mesa. Kvalitet i posvećenost ovoj vrsti poljoprivredne proizvodnje, prepoznala je „NLB banka“, na čijem je konkursu porodica Čikoš lane osvijila prvo mesto i milion dinara. Taj novac, kaže Arpad iskorišćen je za nabavku eko-drljače, koja je veoma važna u borbi protiv korova i uz motiku predstavlja najznačajnije oruđe pri plevljenju koje je najkritičnija tačka u proizvodnji zdravog povrća.

Iskustva porodice Čikoš sa prinosima i cenama zdravog povrća su različita. Povrće iz organske proizvodnje je skuplje, zbog troškova i manjih prinosa, ali ima i suprotnih situacija, kao što se desilo prošle sezone sa paradajzom. Kod nekih vrsta povrća, kao što je šargarepa, nema velike razlike u prinosima, međutim u organskoj proizvodnji usev je mnogo teže odbraniti od korova, koji u ranoj fazi vegetacije znatno brže raste od šargarepe, pa je neophodno usev ručno čistiti i do šest puta. Naš sagovornik kaže da je u bio proizvodnji najteže proizvoditi kupusnjače, te da se svež futoški kupus iz lanjske proizvodnje prodavao za 40 dinara, dok je cena iz bio bašte bila duplo viša.



- U organskoj poljoprivrednoj proizvodnji najskuplja je radna snaga, jer se mnogo radi ručno, a izdaci za gorivo za su najmanji. U ovoj vrsti proizvodnji po hektaru je potrebno je angažovanje najmanje jednog radnika, a u konvencionalnoj ratarskoj proizvodnji jedan radnik, uz korišćenje mehanizacije može da obradi stotinu hektara - ukazuje Arpad Čikoš.



Po njegovim rečima, bilo je potrebno dosta vremena da se zatvori krug u proizvodnji zdrave hrane i da se posao proširi u oblasti živinarstva, za šta „Bio bašta Čikoš“ ima obezbeđen plasman direktnim kupcima koje sada snabdevaju svežim povrćem i prerađevinama od povrća. On ističle da je tržište organske hrane u laganom porastu, baš kao i njegovo gazdinstvo, a s partnerom iz Hajdukova kiseli i pasterizuje povrće.



- Tamo gde smo do skoro prodavali sveže povrće na tržište plasiramo prerađevine, koje se pripremaju  po receptima naših baka, bez konzervansa. Imamo desetak naših biofermentisanih proizvoda i pasterizovanog povrća u slanoj vodi - od kiselog kupusa, mešane salate, kornišona, cvekle, boranije, karfiola, paprike i turšije, sok od paradajza, cvekle i šargarepe. Preradi povrća okrenuli smo se da bi iskoristili viškove povrća koje proizvedemo, a ne prodamo - ukazuje Čikoš.



M. Mitrović

 

Plasman u Novom Sadu i Beogradu



U porodici Čikoš opredelili su se za organsku proizvodnju zbog pravilne i zdrave ishrane, uvidevši da tehnologije konvencionalne proizvodnje nisu održive na duže staze, jer se iz godine u godinu usevi tretiraju sintetičkim preparatima. Sada je „Bio bašta Čikoš„ jedno od tri gazdinstva u kanjiškoj opštini sa sertifikovanom organskom proizvodnjom, što ima retko koja opština. Oko 90 posto proizvodnje iz gazdinstva porodice Čikoš plasira se u Novom Sadu i Beogradu.