Polovina srpskih softveraša u Novom Sadu

ali je izvesno, po rečima direktora „Vojvođanskog IKT klastera“ Milana Šolaje, da bi moglo i bolje i više. Kako kaže, u proizvodnji softvera u Srbiji je zaposleno između 6.000 i 7.000 ljudi, od kojih više od polovine, odnosno oko 3.500, u Novom Sadu te se on s pravom može smatrati centrom IT industrije u Srbiji. On ističe da je samo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu „izraslo” 105 kompanija iz te oblasti, koje postižu dobre rezultate na tržištu te da je po tome Novi Sad fenomen.

– „Vojvođanski IKT klaster“ osnovan je 2010. godine na inicijativu kompanija IT sektora kao svojevrsna podrška daljem razvoju, ima 27 članica, a tu su i obrazovne institucije i one iz javnog sektora te široka mreža kontakata u zemlji i inostranstvu – kaže Šolaja. – Cilj je digitalna Srbija, da IT industrija bude pokretač napretka, a Srbija prepoznata kao zemlja iz koje stiže kvalitet. Taj sektor bi, zbog svog značaja, morao imati veću podršku države jer može podstaći rast privrede, otvoriti prostor za zapošljavanje kadrova iz drugih oblasti, a primena IT-a može značajno povećati konkurentnost i uspešnost preduzeća u ostalim sektorima. Siguran sam da je, uz znanje i kvalitet onih koji se tim poslom bave, dalji razvoj zagarantovan i da možemo postati svetski poznati po kvalitetu i performansama koje isporučujemo tržištu, ali nema još mnogo vremena da se ta šansa iskoristi jer se u suprotnom može desiti da se bavimo razvojem tuđeg IT sektora.



Po njegovim rečima, iako je naša zemlja cenjena u svetu po kvalitetu softvera, tek svako deseto preduzeće u Srbiji koristi neko ozbiljnije IT rešenje. Da bi se ukazalo na značaj uvođenja IT rešenja u poslovanje, okviru Klastera organizovane su konferencija za privrednike, a postoji i Klaster akademija, čiji su polaznici prošli intenzivnu obuku za programere i neki od njih već rade.



– U IT industriji postoje dva osnovna poslovna modela – Outsourcing koji dobro funkcioniše u Srbiji, gde posla ima napretek, uprkos jakoj konkurenciji, i stvaranje sopstvenih softverskih rešenja, što zahteva ulaganja u istraživanje i razvoj dok ne počne da se ostvaruje profit, a ima sjajnih primera da su preduzeća „udomila“ svoj softver na globalnom tržištu. Taj model omogućava da se razvijeno jednom proda mnogo puta, multiplikuje uloženo i poveća zarada, i na tome treba zasnivati dugoročnu strategiju razvoja IT sektora, što država mora imati u vidu – kaže Šolaja.



Naš sagovornik ukazuje na to da je veliki problem IT industrije u Srbiji nedostatak kadrova. Praktično, nema nijednog nezaposlenog kvalitetnog programera, a potreba za tom strukom ne jenjava.

– Obrazovni sistem trebalo bi da prati potrebe tržišta rada, ali to, nažalost, nije tako i na visokoškolskim ustanovama u Srbiji nema dovoljno mesta za sve koji žele da upišu studije računarstva. Iako je poslednjih godina broj studenata koji upisuju studije računarstva povećan na više od 5.500, mnogo mladih bude „ispod crte”. Potpuno je drugačija slika u Rumuniji, gde je razvoj IT sektora prepoznat kao izuzetno važan i podrška države nije izostala – studenata računarstva je mnogo više, subvencioniše se celokupan izvoz softvera, što im obezbeđuje dodatnu  konkurentnost, a taj sektor oslobođen je i plaćanja poreza na plate, ali se to državi višestruko vraća – kaže Šolaja.



D. Mlađenović

Uspeh kvalitetnog rada

Broj uključenih u IT sektor relativno je mali, ističe Milan Šolaja, ali su rezultati izuzetni. Po njegovim rečima, ako se radi pametno, može se mnogo postići, o čemu svedoči i to što je jedna kompanija iz Novog Sada u prve dve godine rada prodala 40.000 licenci za podršku upotrebi svog programa po 300 dolara po licenci, a njihovi klijenti su poznate svetske kompanije, poput SAP-a i „Diznija”, ili, recimo, primer dve novosadske kompanije koje drže 80 odsto svetskog tržišta HOPA igara.