Половина српских софтвераша у Новом Саду

Развој информационих технологија последњих деценија донео је много промена у свакодневни живот, економију, производњу, индустрију... Слободно се може рећи да ИТ сектор у Србији иде у корак са светом,

али је извесно, по речима директора „Војвођанског ИКТ кластера“ Милана Шолаје, да би могло и боље и више. Како каже, у производњи софтвера у Србији је запослено између 6.000 и 7.000 људи, од којих више од половине, односно око 3.500, у Новом Саду те се он с правом може сматрати центром ИТ индустрије у Србији. Он истиче да је само на Факултету техничких наука у Новом Саду „израсло” 105 компанија из те области, које постижу добре резултате на тржишту те да је по томе Нови Сад феномен.

– „Војвођански ИКТ кластер“ основан је 2010. године на иницијативу компанија ИТ сектора као својеврсна подршка даљем развоју, има 27 чланица, а ту су и образовне институције и оне из јавног сектора те широка мрежа контаката у земљи и иностранству – каже Шолаја. – Циљ је дигитална Србија, да ИТ индустрија буде покретач напретка, а Србија препозната као земља из које стиже квалитет. Тај сектор би, због свог значаја, морао имати већу подршку државе јер може подстаћи раст привреде, отворити простор за запошљавање кадрова из других области, а примена ИТ-а може значајно повећати конкурентност и успешност предузећа у осталим секторима. Сигуран сам да је, уз знање и квалитет оних који се тим послом баве, даљи развој загарантован и да можемо постати светски познати по квалитету и перформансама које испоручујемо тржишту, али нема још много времена да се та шанса искористи јер се у супротном може десити да се бавимо развојем туђег ИТ сектора.

По његовим речима, иако је наша земља цењена у свету по квалитету софтвера, тек свако десето предузеће у Србији користи неко озбиљније ИТ решење. Да би се указало на значај увођења ИТ решења у пословање, оквиру Кластера организоване су конференција за привреднике, а постоји и Кластер академија, чији су полазници прошли интензивну обуку за програмере и неки од њих већ раде.

– У ИТ индустрији постоје два основна пословна модела – Оутсоурцинг који добро функционише у Србији, где посла има напретек, упркос јакој конкуренцији, и стварање сопствених софтверских решења, што захтева улагања у истраживање и развој док не почне да се остварује профит, а има сјајних примера да су предузећа „удомила“ свој софтвер на глобалном тржишту. Тај модел омогућава да се развијено једном прода много пута, мултипликује уложено и повећа зарада, и на томе треба заснивати дугорочну стратегију развоја ИТ сектора, што држава мора имати у виду – каже Шолаја.

Наш саговорник указује на то да је велики проблем ИТ индустрије у Србији недостатак кадрова. Практично, нема ниједног незапосленог квалитетног програмера, а потреба за том струком не јењава.
– Образовни систем требало би да прати потребе тржишта рада, али то, нажалост, није тако и на високошколским установама у Србији нема довољно места за све који желе да упишу студије рачунарства. Иако је последњих година број студената који уписују студије рачунарства повећан на више од 5.500, много младих буде „испод црте”. Потпуно је другачија слика у Румунији, где је развој ИТ сектора препознат као изузетно важан и подршка државе није изостала – студената рачунарства је много више, субвенционише се целокупан извоз софтвера, што им обезбеђује додатну  конкурентност, а тај сектор ослобођен је и плаћања пореза на плате, али се то држави вишеструко враћа – каже Шолаја.

Д. Млађеновић

 

Успех квалитетног рада

Број укључених у ИТ сектор релативно је мали, истиче Милан Шолаја, али су резултати изузетни. По његовим речима, ако се ради паметно, може се много постићи, о чему сведочи и то што је једна компанија из Новог Сада у прве две године рада продала 40.000 лиценци за подршку употреби свог програма по 300 долара по лиценци, а њихови клијенти су познате светске компаније, попут САП-а и „Дизнија”, или, рецимо, пример две новосадске компаније које држе 80 одсто светског тржишта ХОПА игара. 

EUR/RSD 117.5937
Најновије вести