Udruženje zaljubljenika u svoj grad

a prisustvovalo oko 90.000 članova kluba i sugrađana. Ako se tome doda i podatak da je u jednom trenutku imao 1.300 članova, čime malo koje udruženje može da se pohvali, onda ne treba posebno naglašavati koliko je ono što radi Novosadski klub, naišlo na odobravanje sugrađana i stručne javnosti.

Ideja o osnivanju Novosadskog kluba javila se 1990. godine među   novosadskim intelektualcima, a prvi konkretniji dogovor inicijatora ove zamisli ostvaren je u restoranu „Lipa“ 18. aprila 1991. Među dvadesetak, tada prisutnih intelektualaca, bili su prof.dr Aleksandar Lučić, dr Dušan Popov, Goran Vasić, Jan Briza, dr Đorđe Janjić, mr Vesna Sladojević, prof. dr Slobodan Sokolović i prof. dr Radomir Folić, koji su sačinjavali i prvo časništvo kluba. Tako je nastao Novosadski klub koji nastavlja tradiciju građanskog okupljanja iz 19. veka, kada je počev od 1876. u Novom Sadu delovao klub sličnog karaktera i istog naziva pod rukovodstvom narodnog tribuna, novinara i urednika „Zastave“ Jaše Tomića.



- Novosadski klub je osnovan da bi okupljao ljude različitih struka i zvanja, koji se ne osećaju slučajnim prolaznicima u svom gradu – kaže sekretar tog udruženja i odnedavni glavni i odgovorni urednik “Vesnika” Novosadskog kluba Zoran Knežev. - Članovi kluba mogu biti građani koje interesuje sve ono što se zbiva u Novom Sadu i koji imaju potrebu da utiču na tok tih zbivanja. Cilj delovanja  je obogaćivanje materijalnog i duhovnog života u gradu, a klub je uzeo na sebe pravo da  utiče na javno mnjenje u našoj sredini iskazivanjem mišljenja o pojedinim problemima grada, i da otvara  nova pitanja od interesa za budućnost Novog Sada i njegovih žitelja. Pri tome se ne zaboravlja ono staro, izvorno, na čemu Novi Sad počiva.



Po rečima Kneževa, Novi Sad s pravom može da bude ponosan na svoje kulturne i demokratske tradicije, na toleranciju među ljudima različitih nacija, vera i jezika, duhovne, naučne i umetničke tekovine.

- Osim u kratkim periodima ratova, Novi Sad je bio primer kosmopolitizma, jedinstva različitosti i kulturne razmene koja se prožimala i prelivala preko njegovih granica. Zbog toga je ovaj grad postao sinonim za građanski mir i stecište mnogostrukih veza sa svetom. Na žalost, poslednjih decenija grad je i pored izvesnog napretka, doživeo ekonomsku, kulturnu i duhovnu degradaciju. Nije samo reč o rastužujućem iščezavanju čitavih delova grada, vrednih zdanja, kulturnih dobara i spomenika minulih vremena, nego i o nestajanju dobrih navika u ophođenju među ljudima. Klub će delovati protiv gubljenja takvog identiteta Novog Sada – naglašava Knežev.



Za programsko delovanje Novosadskog kluba, napominje naš sagovornik, od posebnog značaja bilo je prisustvo dr Dušana Popova, vrsnog novinara, publiciste, izuzetnog poznavaoca istorije i građanske tradicije Novog Sada i Vojvodine, čoveka visoke stručnosti i inteligencije najvišeg ranga, koji je bio obdaren sposobnošću da sa posebnom umešnošću komunicira sa ličnostima svih profila i nivoa obrazovanja i da svoje misli i saznanja na najbolji mogući način pretoči u pisanu reč. Zahvaljujući velikom angažmanu dr Dušana Popova, samo dve nedelje posle osnivačke skupštine Novosadskog kluba, pojavio prvi broj “Vesnika” Novosadskog kluba, povremenog informativnog glasila. Aprila 1992. godine novosadska javnost drži u svojim rukama prvu Svesku za istoriju Novog Sada, koju kao urednik potpisuje, kao i “Vesnik”, dr Dušan Popov. Članovi prvog uredništva bili su dr Milan Vranić, Jovan Varlabenštajn, mg Agneš Ozer, dr Milenko Palić, Bogoljub Savin, prof. dr Peter Rokai i predani hroničari novosdadske prošlosti Stevan Vrgović, Petar Jonović i Živko Marković. 



Na predlog dr Dušana Popova Novosadski klub u nameri da se o gradu i njegovim građanima, kroz njihova tri veka postojanja, ispiše iscrpna i autentična priča, odlučuje da započne izradu svog najznačajnijeg kulturnog i izdavačkog projekta, Enciklopedije Novog Sada. Tako je rođena prva novosadska velika čitanka koja će svojim nazivom i standardnim azbučnim odrednicama asocirati na slična štiva, ali će u sadržajnom smislu biti apsolutno životna i obogaćena brojnim izvornim i relevantnim navodima koji će omogućavati celovitu percepciju određenog događaja ili neke ličnosti. Prva knjiga Enciklopedije Novog Sada doživela je svoju promociju 18. maja 1993. godine u svečanoj sali Matice srpske.



- Kao glavni urednik dr Dušan Popov je tokom punih sedamnaest godina, od 1992. do druge polovine 2009. godine, uređivao i ispisao, u kreativnoj saradnji sa desetinama najekselentnijih pregalaca, vrhunskim ekspertima u svojim raznolikim strukama, preko 10.000 stranica jedinstvene Enciklopedije Novog Sada, vrednosnog dokumenta od najvišeg kulturnog i istorijskog značaja za svaku urbanu sredinu – ističe Knežev. - Takav dragoceni dokument nema nijedan grad u našoj zemlji, a na prste se mogu nabrojati gradovi koji ga imaju i u širem evropskom okruženju.



U svečanoj sali Matice srpske, ispunjenoj do poslednjeg mesta, 23. februara 2010. godine, novosadskoj javnosti je predata završna, 30. knjiga Enciklopedije Novog Sada i obeleženi značajni jubileji najzaslužnije ličnosti za ispisivanje ove večite novosadske čitanke, dr Dušana Popova.

Novosadski klub nastavlja sa svojom misijom. Prošle sedmice održana je godišnja Skupština, a svake srede od 18 časova u prostorijama kluba u Zmaj Jovinoj 3/I održavaju se sastanci članstva sa najrazličitijim gostima, koji su otvoreni za javnost.



Z. Milosavljević

Dan Kluba – Dan grada



Novosadski klub je 1. februara 1992. godine u svečanoj sali Gimnazije Jovan Jovanović Zmaj prvi put obeležio imendan Novog Sada, kao svoj Dan. Novosadski klub je tako postao prva institucija u gradu koja je počela redovno obeležavati 1. februar. Gradska skupština je tek koju godinu kasnije ovaj dan proglasila za Dan grada Novog Sada.