„Žuljaju” ustavne norme

Socijademokratska stranka pre nekoliko dana formirala je radnu grupu čiji osnovni zadataka je da u ime te partije sačini predlog ustavnih promena i izbornog zakonodavstva, koji bi potom, najkasnije za tri meseca bili upućeni u skupštinsku proceduru. Kako kaže šef te radne grupe, poslanik Janko Veselinović, SDS ovu temu forsira već godinu dana, pa i tokom poslednje izborne kampanje, jer smatraju da je promena Ustava u određenim segmetnima i izmena izbornog zakonodavstva uslov za primenu modernih evropskih načela.

–  Smatramo da, pre svega, građani zaslužuju da znaju za koga glasaju na izborima i ko im je odgovoran ukoliko pojedine odluke nisu u njihovom interesu. Sadašnje izborno zakonodavstvo praktično to onemogućava. Potrebno je, dakle, već u Ustavu definisati određene principe po kojima bi kasnije bilo reformisano izborno zakonodavstvo. Našoj zemlji bi, uvereni smo, najviše odgovarao proporcionalni sistem sa otvorenim listama, ili kombinovani - proporcionalni i većinski sistem. Ali u svakom slučaju bi i po jednom i po drugom izbornom sistemu građani znali za koga poimence glasaju – objašnjava Veselinović u izjavi za  “Dnevnik”.



On konstatuje da je u tom smislu svakako nužna promena Ustava.

– Ovaj saziv parlamenta u naredne dve godine, dakle da ne ulazimo u ciklus izbora, trebalo bi da završi tu reformu Ustava i izbornog zakonodavstva, pre svega zato što postoji stabilna dvotrećinska većina koja to može da učini. Mi smo to sada inicirali, jer u prethodnom mandatu nismo imali većinu neophodnu da dođe do tih promena – ističe Veselinović.



Po rečima našeg sagovornika, SDS će konsultovati stručnu javnost i razgovarati sa strankama vlasti i opozicije.

–  To je u interesu građana Srbije i po ovom pitanju ne bi trebalo da kalkulišemo. Neki predlozi koji su se u međuvremenu pojavili, čini mi se da u njima ima političke kalkulacije, a ovde apsolutno nema, već pre svega mislimo da je to Srbiji neophodno.



Na pitanje da li tu misli na LSV , Veselinović objašnjava da SDS jeste za podelu Srbije na više izbornih jedinica.

– To je nesporno, jer da bi napravili personalizovani izborni sistem mora biti najmanje deset izbornih jedinica u Srbiji, kako bi ljudi znali za koga glasaju. Međutim, podela na veći broj izbornih jedinica bez personalizacije, ne znači ništa drugo nego političku kalkulaciju – tvrdi Veselinović, povodom predloga Lige da bude zadržan proporcionalni izborni sistem.



Šef poslaničkog kluba SDPS Milorad Mijatović smatra da postoji mnoštvo razloga da se Ustav menja. Kako podseća, važeći Ustav donet je 2006. godine “zbog određenih potreba, u koje je ušla i kosovska preambula ”.

–  Naravno, Ustav je bio stav tog trenutka, a stanje u Srbiji je promenjeno. Ima više razloga za izmenu Ustava, a jedan od njih je taj što sa ulaskom u EU treba da menjamo dosta naših zakona. Naš Ustav je uzak za pojedine zakone koje donosimo, pa prema tome moramo ići na njegovu promenu. Drugi razlog je to što se oseća potreba da se menja izborni sistem. Ovaj, koji smo do sada imali, usvojen je mnogo ranije, a on ne daje realnu sliku Srbije, te pojedini delovi države nisu adekvatno zastupljeni u Skupštini, i to upravo oni najmanjene razvijeni, a čiji bi glas u parlamentu trebalo da se čuje. Treći razlog za promenu Ustava je pitanje treba li Srbiji skupština od 250 poslanika. Znači, mi jesmo za tu inicijativu da se Ustav menja, ali je pre toga potrebno proučiti mnogo modela,  da to ne bude samo potreba za dnevnom političkom raspravom – kaže Mijatović za “Dnevnik ”. On smatra da treba sa stučnim, naučnim krugovima sesti i videti šta je u ovom trenutku neophodno za Srbiji kao buduću članicu EU.



– Kada se dođe do određenog konsenzusa, zajedničkog mišljenja, tada bi to trebalo da ide u javnost. To naglašavam zato što se Srbija nalazi u teškom ekonomskom trenutku. Umesto da rešavamo te izražene ekonomske probleme, u što smo krenuli, mi bismo se bavili ustavnim promenama. Ako Srbija želi da bude normalna, uređena, evropska država, ona mora imati društveni konsenzus oko mnogih pitanja. Kruna donošenja tog novog Ustava treba da bude nova, uređena evropska država Srbija – ističe Mijatović.



Naš sagovornik podseća na to da je SDPS pre nešto više od godinu dana izašla sa predlogom za promenu izbornog zakona jer, kako pojašnjava,, dosadašnji načini izbora i na lokalu, pa i u pokrajini - gde su sada pravila izmenjena - i na državnom nivou, nije adekvatan trenutnom stanju u Srbiji.

– Imali smo pozitivno mišljenje poslaničkih grupa, međutim, sada je malo zastalo. Ali, kako vidim, sada poslaničke grupe imaju svoje inicijative, pa u tom mnoštvu inicijativa, mislim da ćemo uz jednu normalnu, argumentovanu raspravu doći do nekog rešenja koji je najadekvatniji za Srbiju. Pogotovo što i mnoge nevladine organizacije, udruženja, daju svoje predloge, što je dobro. Treba da imamo što više predloga i da bude što više rasprave, a, ipak, moramo voditi računa i da nađemo najadekvatniji model za Srbiju – konstatuje Mijatović.



Poslanik Milan Petrić nedavno je postao član Srpske narodne partije i time bez izbora ovu novoformiranu stranku uveo u parlament. Na pitanje da li je na taj način izneverio očekivanja birača kaže da nije.

– Naprotiv. Duboko sam uveren da će interesi građana koji su me izabrali biti na bolji način zastupani i štićeni sada kada sam postao poslanik Srpske narodne partije, nego kada sam bio nezavisni poslanik. Podsetiću, ja sam za poslanika izabran na listi DS, ali kao predstavnik sindikata. Prva partija u koju sam se učlanio je upravo SNP. Meni je kao narodnom poslaniku potreban tim s kojim ću moći da radim i podrška stručnjaka kako bih uspešno mogao da zastupam ideje za koje se zalažem. Kao nezavisni poslanik takvu mogućnost nisam imao. Zato sam odlučio da se učlanim u stranku, a SNP je bila logičan izbor jer verujem da može da pokrene ekonomski oporavak Srbije i u isto vreme vodi odgovornu socijalnu politiku. A meni, kao čoveku koji se godinama bori za prava radnika, to svakako jeste najbitnije... – kaže Petrić za “Dnevnik”.



Govoreći o promenio Ustava, on je upozorio da promena najvišeg pravnog akta „obuhvata mnogo činjenca “.

– Ne spadam u one koji smatraju da su svi delovi Ustava takvi  da ih treba promeniti. Ali sam siguran da u delu koji se odnosi na izborni sistem promene su neophodne, prvenstveno zbog toga  da bi se sam legitmitet poslanika učvrstio i promenio u pozitivnom smislu, jer su građani izgubili poverenje u poslanike – konstatovao je Petrić.



Svetlana Stanković

Vladimir Đuričić