Otvaranje poglavlja sa EU tokom 2015

 za proširenje Johanes Han. Komesar je pri tome istakao da ovaj korak predstavlja „značajnu bazu za nastavak procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji”.

Šta znači ocena o uspešno završenim skrininzima, pitali smo ministarku bez portfelja zaduženu za evropske integracije Jadranku Joksimović?



– To znači da je naša administracija, odnosno da su timovi iz pregovaračkih grupa iz resornih ministarstava, bili jako dobro pripremljeni i da su dobro uradili ceo posao vezan za skrininge – kaže Jadranka Joksimović za „Dnevnik”. – Videli smo šta je nephodno po određenim oblastima uraditi da bismo se usaglasili sa pravnim tekovinama EU. I naš plan je da do kraja 2018. u potpunosti usaglasimo zakonodavstvo sa evropskim, a to znači pojačanu aktivnost i Vlade, koja donosi predloge zakona, i Parlamenta, koji ih usvaja.

Sagovornica „Dnevnika” je ukazala na to da je i sam komesar Han je, čestitajući Srbiji na završetku procesa skrininga, naveo da je impresioniran profesionalizmom Vlade i administracije.

– To je dobro. Pokazuje da imamo adinistrativne kapacitete. A u EU, koja je u dobroj meri zasnovana na procedurama i administrativnim strukturama, to se vrednuje kao plus za nas. Inače, nakon skriniga Evropska komisija u određenom roku pravi izveštaje u kojima ocenjuje usklađenost srpskog zakonodavstva sa evropskim i utvrđuje kriterijume za otvaranje poglavlja, odnosno šta još Srbija mora da uradi da bi mogla da otvori poglavlja.



Evropski zvaničnici kraj godine označavaju kao mogući termin za otvaranje poglavlja, mada smo očekivali da se to desi ovog proleća. Da li čitav ovaj proces zapravo zavisi od Poglavlja 35, odnosno dogovora sa Prištinom?



– Očekujem otvaranje prvih poglavlja tokom ove godine. Ne želim da licitiram datumima. Reformski proces u Srbiji prepoznat je kao najvažniji element koji bi trebalo da dovede do otvaranja poglavlja tokom ove godine. Na ovaj proces utiče kako napredak u ključnim oblastima sadržanim u poglavljima 23. i 24, tako i implementacija Briselskog dijaloga, a nepredak je postignut. Na redu je Evropska unija. Naravno da je za nas strateški važan put u EU, ali ni Srbija nije baš nevažna zemlja regiona.



Kada očekujete stav Brisela o akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, i koje su bile suštinske zamerke na predhodne?



– Da pojasnimo: akcioni planovi su merila za otvaranje poglavlja 23 i 24. U akcionim planovima moramo da definišemo rokove, mere, rezultate, kao i buyetiranje svih aktivnosti koje ćemo preduzeti u okviru širokih oblasti koje ova dva poglavlja pokrivaju – borba protiv korupcije, reforma pravosuđa, mediji, manjinska prava, migraciona politika, Šengen zona, ukupno – vladavina prava. Inače, nije bilo suštinskih zamerki već pre svega komentara i preporuka kako da se unaprede mere primene postojećeg pravnog okvira u domenu reforme pravosuđa i osnovnih prava. Naravno da su svi komentari uvek dobrodošli, ukoliko vode daljem jačanju pravosudnih institucija i još boljoj garanciji prava za sve naše građane bez izuzetka. Doživljavamo proces kao važan za nas, da uspostavimo bolji i efikasniji sistem, a ne kao uslove. Ako se stalno u samokritici pozivamo da tamo negde u “uređenom svetu” sve to funkcioniše bolje, onda bi trebalo i da se reformišemo po ugledu na taj svet. To je suština celog procesa reformi, koje mi kao Vlada sprovodimo. A onda će članstvo u EU doći kao prirodna posledica.



Zbog čega do sada nisu formirani uži pregovarački timovi sa kompetentnim ljudima koji će sektorski da prate pojedina poglavlja?



– Pitanje je na mestu. I to je pitanje za sve nas koji smo uključeni u proces evrointegracija. Ali nije kasno. Lično ću se mnogo više uključiti u to. Očekujem veću koordinaciju po ovom pitanju kako bi pregovarački tim bio formiran u najkraćem mogućem roku, s obzirom na to da je završen proces skrininga i da nam sledi formulisanje pregovaračkih pozicija za različita poglavlja. Veoma je važno da u timu budu stručnjaci koji su dobro upoznati sa oblastima koje poglavlja pokrivaju, ali i politikom i interesima Srbije u tim sektorima, kako bi bile pripremljene najkvalitetnije moguće pregovaračke pozicije.



Delite li mišljenje šefa diplomatije Ivice Dačića da je potreban zajednički nastupa Zapadnog Balkana pred EU kada je u pitanju politika proširenja?



– Delimično. Svakako da zemlje Zapadnog Balkana treba međusobno da sarađuju kako bi lakše realizovale projekte kojima konkurišu u EU. Ali, lično smatram da je princip pojedinačnog vrednovanja napora i uspeha na reformskom putu mnogo kvalitetniji i pošteniji. Uostalom, EU je takođe naučila neke lekcije iz prethodnih proširenja. Neka nas vrednuju onoliko koliko smo dobri u reformama koje sprovodimo. Svi vide da je Srbija posvećena jačanju ekonomskih veza kao i unapređenju političkih odnosa. Proces pregovora sa EU i reforme koje se sprovode a koje imaju za cilj izgradnju tržišne ekonomije, stabilnost makroekonomskog ambijenta i jake privrede su važni kriterijumi za članstvo i zajednički imenitelj svih zemalja Zapadnog Balkana.



Da li je Rezolucija EP i svojevrsna poruka susednim zemljama, članicama EU, da neće moći svojim potenciranjem otvorenih bilateralnih pitanja da uslovljavaju put i dinamiku pridruživanja Srbije?



– Zadovoljna sam interesovanjem koje su pokazali poslanici EP, kao i činjenicom da su uvažili i našu aktivnost, prisutnost i argumentaciju. To je uvek važno. Poslata je poruka da fokus treba da bude na reformama, a ne na bilateralnim pitanjima. Nakon završne debate i glasanja o Rezoluciji opšti utisak je da se veliki broj poslanika Evropskog parlamenta protivi da se bilateralna pitanja stavljaju u kontekst pregovaračkog procesa i da ih ne treba dizati na evropski nivo.



Koji su po Vama suštinski pomaci učinjeni u procesu evropskih integracija od momenta kada ste ih preuzeli kao resor?



– Resor evropskih integracija je resor za koji je zadužena cela Vlada. Svi smo u tom procesu. Moj posao je da koordiniram razne obaveze na evropskoj agendi vlade, kao i proces pregovora, da komuniciram sa građanima i pokušam da objasnim važnost i proces evropskog puta, da budem i politička adresa za neka pitanja važna za EU, da koordiniram i programiram IPA fondove. A članstvo u EU strateški je cilj Vlade Srbije, a sprovođenje strukturnih reformi naš put ne samo ka članstvu već i ka svaranju moderne i uređene države.

U koordinaciji sa nadležnim ministarstvima, radili smo na tome da na sistematičan i ozbiljan način idemo u susret tome da budemo funkcionalni član EU i dostignemo te standarde koji su važni za svakodnevni život građana. Težište je bilo na pretvaranju prioriteta u pregovorima i njihovo usklađivanje sa pravom EU u konkretne projekte koji olakšavaju sprovođenje tih prioriteta. Usredsređenost je bila na kvalitetnom sprovođenju reformskog procesa – nije se jurilo za rokovima. I mislim da su tu učinjeni veliki pomaci. 

Ostvarenim rezultatima poslata je jasna poruka da smo spremni za otvaranje poglavlja. Takođe za razliku od proteklih godina Srbija je počela da gradi svoje pozicije u Evropi i Svetu. Realizovano je niz međunarodnih aktivnosti koje su upravo bile usmerene na jačanje odnosa naše države sa EU i državama članicama i intenziviranje procesa pristupanja. Srbija je postala zemlja koja nudi rešenja, koja ne čeka da se stvari dese pa tek onda da reaguje. Podignut je i nivo transparentnosti procesa pristupanja i uspostavljen partnerski odnos sa građanima u kome je poseban trud uložen u približavanje efekata procesa evropskih integracija. Svi smo se trudili u poslednjih godinu dana. Ima još puno posla pred nama, i nema mesta letargiji i čekanju. Bez akcije i truda nema ni rezultata. A ova Vlada radi.



Svetlana Stanković

Vladimir Đuričić



 

Trošićemo evropske pare odgovorno i efikasno

 

Kakav je plan za korišćenje sredstava iz IPA II za ovu godinu, i koliko očekujete da će novca iz Unije stići u 2015. i narednim godinama?



– Kao ministru i Nacionalnom koordinatoru za IPA, drago mi je da sam uspela da podignem interesovanje javnosti i vidljivost i značaj IPA fondova. To su bespovratna sredstva koja nam daju EU i članice kao podršku reformama i jačanju institucija. Bićemo odgovorni i efikasni u njihovom korišćenju. To je najbolji način da se pokažemo kao kredibilan i ozbiljan partner. Kroz instrument pretpristupne pomoći IPA II u periodu od 2014-2020. Srbiji će biti na raspolaganju 1,5 milijardi evra, što na godišnjem nivou iznosi prosečno 200 miliona evra. Za projekte se zaključuju posebni sporazumi sa EK, a pojedinačni projekti u proseku traju po pet godina. Mi smo već pripremili projekte za IPA 2014. u iznosu od 179,1 milion evra i očekujemo ubrzo potpisivanje finansijskih sporazuma, nakon čega će se otpočeti sa realizacijom dela sredstava. Daću vam samo primer: iz IPA 2014. je 62 miliona evra namenjeno sanaciji štete od poplava i ova sredstva će nam biti na raspolaganju u najskorijem roku, kako bismo što je moguće efikasnije iskoristili građevinsku sezonu. Posebno bih istakla da je Evropska komisija usvojila i IPARD program za Republiku Srbiju. Radi se o sredstvima namenjenim za poljoprivredu i ruralni razvoj. Kroz ovaj program, čiji početak realizacije očekujemo 2016, ukoliko budemo uspešni, našim poljoprivrednicima će do 2020. godine biti na raspolaganju 175 miliona evra.